Neki diktatori su „miliji“ od drugih

Obradović navodi da je najočiglednija razlika u tome što za razliku od Rusije, u Srbiji u protestima nije bilo „upliva stranog faktora“.

S druge strane, za Teu Vukadin iz Jedan od pet miliona protesti u Rusiji imaju očigledne sličnosti sa onima u Srbiji, koje, kako kaže za Danas, pokazuju da se autokratskim režimima nezaustavljivo drma tlo pod nogama.

Oba naša sagovornika, međutim, ističu navodni licemerni odnos Zapada prema policijskoj brutalnosti u odnosu na gušenje pobune, podvlačeći da osuda nije bila tako oštra u odnosu na režim Aleksandra Vučića, kao što jeste u odnosu na režim Vladimira Putina.

– Protesti u Srbiji protiv Vučićeve vlasti su autentično naši, i predstavljaju izraz narodnog nezadovoljstva protiv jedne nedemokratske i kriminalne vlasti, bez ikakvog upliva stranog faktora. Nisam siguran da je tako i u Rusiji, gde je strani faktor sa zapada veoma prisutan u podršci protestima. Isti taj zapadni faktor kod nas je čuvar nedemokratskog režima. Drugo, ne vidim razliku u reakciji policije u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Holandiji ili Rusiji. Tamo su protesti mnogo radikalniji nego u Srbiji, a u Srbiji je reakcija policije u julu prošle godine bila brutalnija, i to na potpuno mirne demonstrante – ističe Boško Obradović za naš list.

Tea Vukadin kaže za Danas da protesti u Rusiji, kao i ondašnji Jedan od pet miliona u Srbiji, pokazuju da se autokratskim režimima nezaustavljivo drma tlo pod nogama.

– I u tome je njihova sličnost: narod više neće da ćuti na bezakonje, korupciju i političku represiju, već pruža otpor, svestan posledica koje može imati od režima. I u jednom i u drugom slučaju nije suštinski reč o ovom ili onom opozicionom političaru, povod može biti šta god, suština je da narod pravdu i pravo na normalan život traži na ulicama, jer okupirane institucije ćute. Otuda i istovremeno „dizanje naroda“ širom Rusije, kao i onomad Srbije tokom protesta „1 od 5 miliona“. To je spontana reakcija naroda koji traži promene, i svaki pokušaj nazivanja istog „instruiranim“ ovom ili onom „službom“, jeste pokušaj obezvređivanja naroda, što jeste svojstveno despotskim režimima – napominje sagovornica našeg lista.

Međutim, dodaje ona, protesti u Rusiji i protesti u Srbiji pokazali su i dvoličan odnos Zapada prema narodnoj pobuni.

– Otuda pitam zašto zapadne zemlje nisu bile toliko glasne u osudi policijske brutalnosti prema građanima, na primer, tokom prošlogodišnjih julskih protesta u Beogradu, kao što danas osuđuju hapšenja i prebijanja po Rusiji? Da li time pokazuju da su im neki diktatori miliji od drugih? – zaključuje Tea Vukadin.

NVO: Pet hiljada uhapšenih

Podsetimo, proteklog vikenda, u 90 gradova u Rusiji, više desetina hiljada ljudi demonstriralo je tražeći oslobađanje opozicionara Alekseja Navaljnog, najistaknutijeg kritičara režima Vladimira Putina. Neposredan povod za izražavanje podrške Navaljnom ali i bunta protiv vlasti u Kremlju bilo je hapšenje ovog političara 17. januara, odmah pošto se vratio iz Nemačke, gde se pet meseci oporavljao od trovanja nervnim agensom za šta je optužio Kremlj. Prema tvrdnjama ruskih vlasti, Navaljni je uhapšen jer je prekršio uslovnu kaznu koja mu je izrečena nakon što je u decembru 2014. osuđen na tri i po godine zatvora, uslovno na šest godina, za prevaru i pranje novca.

Epilog protesta sa zahtevom da se Navaljni pusti na slobodu je, prema izveštajima pojedinih nevladinih organizacija, oko pet hiljada uhapšenih, među kojima su, o čemu javnost ii ma neposredan uvid, i najbliži saradnici ovog opozicionara.