Neko u vlasti namerno radi protiv srpske ekonomije

On objašnjava da im aktuelni resorni ministar već dve godine obećava kako će se izdvojiti sredstva za subvencionisano gorivo, kako je to ranije rađeno, ali da ni u budžetu za 2018. nije predviđena ta stavka, kao što nije ispoštovana ni zakonska obaveza da se za agrar izdvoji pet odsto iz državne kase.

– Dizel za poljoprivredu je svuda u okruženju, od Bosne do Makedonije, jeftiniji nego kod nas, ali izgleda da gorivo kod nas još nije dovoljno skupo da bi masovnije reagovali oni kojima je to sredstvo za rad, repromaterijal. Taj trošak je sve veći, i trebalo bi da nas sve brine to što se paori zadužuju kod banaka kako bi obezbedili sredstva za radove. Međutim, država na to ne reaguje iako ima mehanizme da promeni cene, jer mir u grani drži pomoću velikih gazdinstava. Kada mi mali pokušamo da zaštitimo svoj interes, odmah nas optuže da se bavimo politikom i da smo protivnici vlasti – kaže on.

Mada je udeo cene goriva u jedinici proizvoda sve veći, Kiš veruje da se to na krajnju cenu neće održati „jer mi odavno u agraru nemamo tržište, imamo monopole za koje možemo da zahvalimo lošoj privatizaciji, a monopoli imaju načina da gubitak na jednom proizvodu nadoknade kroz nerealno visoku cenu drugog“.

I većina prevoznika u domaćem, međunarodnom, putničkom i teretnom saobraćaju podržava protest, ali ako su firme ili udruženja u pitanju, čine to diskretno, strahujući od „odmazde“ koja bi mogla da im natovari razne inspekcije na vrat. Ipak, i njihova vozila nalaze se u zaustavljenim kolonama. Kako nam je objasnio jedan od poslodavaca u toj grani, njima je mnogo više nego privatnim automobilima, mesto u protestu, jer su veliki potrošači. Objašnjava da je pre dve decenije litar nafte koštao oko 60 dinara a cena kilometra u prevozu vredela je oko 30 dinara. Danas, gorivo je oko 160, a kilometar se vozi za 35 do 40 dinara.

– Kamion koji ide iz Turske na primer „nevidljiv“ je, kao magla, dok prolazi kroz Srbiju, jer je gorivo uzeo u Makedoniji, Mađarskoj ili BiH, za 110 do 130 dinara. Kamioni u tranzitu ovde nemaju potrebu niti logiku da se zaustavljaju i kupuju gorivo po 170 dinara. Ako se uzme broj kamiona, autobusa, kombija koji prolaze kroz našu zemlju bez stajanja, onda bi neko trebalo da se zamisli i zapita da li država dobija ili gubi na tako visokoj akcizi koja najviše opterećuje domaće prevoznike i proizvođače. Ovo insistiranje da ta obaveza ostane ista iako je država kroz PDV, zbog rasta osnovne cene goriva, već dobila više para u budžet, liči kao da neko u vlasti namerno radi protiv srpske ekonomije – kaže sagovornik Danasa i naglašava da su najugroženiji prevoznici u unutrašnjem saobraćaju, jer oni koji idu „napolje“ imaju mogućnosti da rezervoare pune u zemljama iz okruženja.

Međutim, Neđo Mandić, predsednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“, tvrdi za Danas da kamioni koji voze za inostranstvo radije rezervoare u koje staje 1.200 do 1.300 litara pune u zemlji i da bi bilo logike, s obzirom da „troše“ strane drumove a u zemlju unose devize, da im država izvrši povraćaj dela akcize koju je od goriva naplatila. Ipak, proteste građana u tom udruženju ne podržavaju.

– Cena goriva nije povećana zbog akciza, već zbog kretanja na tržištu, zbog naftnih kompanija čiju bi politiku formiranja cena država mogla da preispita. Oni, kao ni građani krajnji potrošači, koji voze automobile jer je to lagodnije, nemaju pravo da blokiraju život svima ostalim. Te kategorije treba razlikovati od onih kojima je gorivo deo proizvodnje, i koji bi mogli da se obrate Vladi i zatraže da interveniše – kaže Mandić i priznaje da je prevoznicima sve teže da bez prelivanja na krajnje cene transporta roba ukalkulišu gorivo koje čini od 35 do 50 odsto ukupnih troškova.