Nema "kritične mase" za novi rat

Oni su ocenili najnoviji jednostrani potez bošnjačkih političkih predstavnika u BiH. Naši sagovornici napominju da uprkos značajnom zaoštravanju situacije i dubokim razmimoilaženjima u stavovima Sarajeva i Banjaluke ne treba očekivati da će biti novih oružanih sukoba u BiH.

Vehid Šehić, politički analitičar iz BiH, komentariše za Danas da je veoma teško donositi precizne zaključke o raspletu situacije u toj državi, ali da je činjenica da „mi stalno živimo u nekoj vrsti krize“.

– Građani BiH stalno žive u krizi, pa više ni ne znaju šta su to normalni uslovi. Činjenica je da su u proteklih nekoliko meseci unazađeni odnosi ne samo u BiH već i u regionu, ali ne strahujem od eskalacije sukoba, pre svega jer je međunarodnoj zajednici u interesu da se sačuva mir. Istovremeno, mislim da među stanovništvom BiH više nema „kritične mase“ koja bi pokrenula novi rat, budući da je svako na svojoj koži osetio šta znači kada se ratuje, smatra Šehić.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku iz Beograda, komentariše za Danas da odluka bošnjačkih političkih predstavnika u BiH predstavlja još jedan u nizu koraka „koji vraćaju točak istorije unazad, što ne dozvoljava ni BiH ni regionu da se okrenu budućnosti“.

– Tenzije u BiH su visoko podignute, a, realno govoreći, ne postoje nove činjenice koje bi govorile u prilog izmene već donete presude po tužbi za genocid protiv Srbije koju je „krnje predsedništvo“ BiH 1993. uputilo Međunarodnom sudu pravde. Biće potrebno mnogo vremena pre nego što se političari u BiH i šire ponovo vrate na put slanja pozitivnih poruka i stiče se utisak da se konstantno odlaže potreba da se okrenemo budućnosti, ističe naša sagovornica.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove iz Beograda, naglašava za Danas da je teško oceniti ozbiljnost krize, s obzirom da ovo nije prvi put da je retorika oštra i odnosi zategnuti.

– U ovom trenutku, važno je sačekati odluku Međunarodnog suda pravde o reviziji. Bakir Izetbegović kao glavni promoter podnošenja zahteva za reviziju to je uradio neposredno pred isticanje desetogodišnjeg roka. Vrlo je moguće da je razlog za takvu odluku unutrašnje prirode, i jačanja sopstvene pozicije. Takvo ponašanje uvek vodi reakcijama iz Republike Srpske, pre svega od strane Milorada Dodika. Nacionalizmi se međusobno hrane, i jedan drugom odgovaraju. U takvim okolnostima, država sa političkim sistemom kakav je onaj u BIH neminovno klizi u krizu dok građani gladuju i gde je nezaposlenost enormna, poručuje naš sagovornik.

Beširi smatra da je ključna poruka koja bi mogla da se pošalje političarima u BiH i regionu „da se ne igraju devedesetih jer su upravo ti sukobi naša društva doveli na prosjački štap u kojima postoji ogromna socijalna distanca između naroda u regionu koja lako može dovesti do novih oružanih sukoba“.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je podnošenje zahteva za reviziju presude „neodgovoran potez, kojim je stvorena veoma loša atmosfera, pre svega u BiH“. U razgovoru sa ambasadorom SAD u Beogradu Kajlom Skotom Vučić je istakao da su time u prošlost vraćeni teško građeni odnosi Srbije i BiH i uzdrmana stabilnost celog regiona. Vučić je istakao da će Srbija „uvek poštovati integritet BiH i zalagati se za očuvanje mira i stabilnosti, ali da nipošto neće dozvoliti da budu ugroženi državni i nacionalni interesi Srbije“.

Dodik: Nismo protiv razgovora

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je za Sputnjik da „niko ne treba da očekuje da ćemo se povući s naših stavova“. „Nismo mi protiv razgovora, ali naš razgovor o funkcionisanju organa BiH moraće u budućnosti da obuhvati nekoliko važnih pitanja, a to nije samo pitanje revizije i jednostranog odlučivanja u BiH nego i pitanje boravka stranih sudija u Ustavnom sudu“, rekao je Dodik.

Čović: Jedna osoba, jedan narod

 Ako se želela podneti revizija to se moglo uraditi na drugačiji, sistemski način, ovako je ispalo da je to uradila jedna osoba, jedan narod, izjavio je hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović.