„Nema luksuza za suprotstavljanje zapadnim partnerima“: Šta posle Minhenske bezbednosne konferencije?

Grubješić dodaje da je bilo važno da Srbija razgovara sa svima u Minhenu uoči nastavka dijaloga i stavljanja na sto evropskog predloga koji podržavaju i Sjedinjene Američke Države.

„Srbiji je više nego ikada pre bilo mesto u Minhenu jer su na jednom mestu bili svi direktni i indirektni učesnici u dijalogu sa Prištinom i bilo je važno sa svima razgovarati uoči nastavka dijaloga i stavljanja na sto evropskog predloga koga podržavaju i SAD. Očigledno je da ističe vreme za status quo i da dolazi vreme teških odluka. To znači otvaranje realne perspektive za rešavanje kosovskog pitanja jer ni Beograd ni Priština nemaju luksuz da se konfrontiraju sa zapadnim partnerima“, navodi potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

„Od trenutka kad je pokrenuta 1963.godine pa do danas, Minhenska bezbednosna konferencija definiše se kao platforma za debate na visokom nivou o najvećim bezbednosnim i spoljno-političkim izazovima u svetu“, objašnjava Grubješić.

Ipak poziv ruskim predstavnicima ove godine je izostao.

Naša sagovornica napominje da, kao što je to ranije bio slučaj i sa Ekonomskim forumom u Davosu, u Minhen nisu pozvani predstavnici Ruske Federacije zbog agresije koju je ta zemlja izvršila nad Ukrajinom, ali i kako bi se, dodaje, uskratio prostor za širenje ruske propagande.

Kako je rekao rukovodilac Minhenske konferencije, nekadašnji spoljnopolitički savetnik kancelarke Angele Merkel Kristof Hojzgen, od poziva Rusiji odustali su jer „ratnim zločincima iz Kremlja nisu želeli da daju pozornicu da šire svoju propagandu“.

„Indikativno je da je prošlogodišnja konferencija završena sa uverenjem da Rusija neće napasti Ukrajinu, a da je agresija počela četiri dana nakon toga. Uz dominantnu temu rata u Ukrajini, mogli smo da čujemo obećanja Evropljana o bržim i većim isporukama oružja Ukrajini, ali i zapažen nastup kineskog ministra spoljnih poslova Ji Vanga, koji je upozorio na povratak „mentaliteta Hlafnog rata“, pozivajući na mirovne pregovore i naglašavajući poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, kaže Grubješić.

Ističe da je američka delegacija bila je najbrojnija do sada, kao i da predsednik Džo Bajden odlazi u posetu Poljskoj uoči godišnjice ruske agresije na Ukrajinu.

Konferenciju su u petak zajedno otvorili nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji se iz Kijeva javio preko video-linka. Zelenski je koristeći metaforu o „Davidu i Golijatu“ ponovo zatražio tenkove i oružje kako bi u ratu dobili rusku stranu. Tamo se našlo preko 40 šefova država i vlada i oko 100 ministara, a održan je u hotelu „Bajrišer hof“.

Ovogodišnja konferencija je bila specifična i po tome što su Iran ove godine predstavljali aktivisti, a ne ministri.

Predsednik Srbije se sastao na marginama sastanka sa brojnim diplomata, između ostalih i sa specijalnim izaslanikom EU Žozefom Boreljom i sa francuskim predsednik Makronom i nemačkim kancelarom Šolcom, koji su inicijatori i autori „Šolc-Markonovog predloga“ za rešavanje kosovskog pitanja, koji se danas naziva evropskim predlogom.

Iz Minhena Vučić se javio sa, kako je rekao, lepim vestima, a to je da je još jedna zemlja povukla priznanje Kosova, što bi, rekao je Vučić, bila 27. ili 28. zemlja koja je to učinila, a poznat je datum sastanka Kurti-Vučić-Lajčak-Borelj koji će se održati 27. februara u Briselu. Kosovski premijer i predsednik Srbije će se prvo sastati odvojeno sa Boreljom, da bi zatim došlo do zajedničkog sastanka.