U „crvenim linijama“ i principima Beograda za procenu predloga koji bi, kako se očekuje, visoki predstavnik EU Ketrin Ešton trebalo da ponudi u osmoj rundi briselskog dijaloga, prema rečima političkog analitičara Dušana Janjića, „nema ničeg što bi za Prištinu bilo neprihvatljivo“.
Ambasador SAD u Prištini Trejsi Džejkobson očekuje dogovor, a kosovski premijer Hašim Tači računa na „dobru volju“ Beograda, jer se priča da ne sme da ide ispod plana Martija Ahtisarija. Iako je premijer Ivica Dačić glavni beogradski pregovarač, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić za sebe tvrdi da je „ključni čovek“, u Briselu spekulišu da uspeh pregovora 2. aprila najviše zavisi od prvog potpredsednika vlade Aleksandar Vučić.
– Iz izjava predstavnika državnih vlasti vidi se da je Beograd smanjio apsiracije kada je reč o sudovima, ali i o drugim nadežnostima zajednice opština, jer je spreman za kompromis između pojačanih nadležnosti i nadležnosti lokalnih samouprava. Očekivanja su spuštena i kada je reč o skupštini zajednice koja bi, ako je budu činili delegati opština bila prihvatljiva za Ustav KiM. Beograd je sada otvoren i za formalni sporazum – kaže za Danas Dušan Janjić, koji očekuje i deveti krug pregovora, moguće 6. ili 7. aprila.
Prema rečima predsednika Odbora za KiM Skupštine Srbije i funkcionera SNS Milovana Drecuna, državni vrh je utvrdio devet kriterijuma za procenu konačnog predloga koji Beograd očekuje od Eštonove.
Kriterijumi, za koje Drecun kaže da su „maksimum“ za prava Srba na KiM, jesu: da li srpska zajednica ima sopstvene nadležnosti ili sprovodi opštinske, da li ima svoje organe za obavljanje nadležnosti, da li je uspostavljena i prepoznata zakonima i Ustavom Kosova, da li ima sopstvenu imovinu, izabranu ili delegatsku skupštinu, kakva joj je uloga u oblasti policije i pravde, kao i da li njene odluke podležu odobrenju iz Prištine, da li postoji mehanizam za učešće Srba u centralnim organima vlasti, da li je definisano odsustvo kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine i mehanizmi za utvrđivanje položaja SPC.
Drecun objašnjava za Danas da ovi kriterijumi „nisu zacementirani stavovi, ali da će se u okviru njih tražiti rešenja“. Na pitanje kakva se institucionalna veza predviđa između zajednice opština i Beograda, Drecun odgovara da će se ona definisati tek kad se postigne dogovor s Prištinom, jer „ta zajednica ne može biti izvan zakonskog okvira Kosova“. On kaže da će „ako dođe od dogovora, Priština morati da menja Ustav i zakone, dok bi Beograd zajednicu opština uveo u ustavno-pravni sistem Srbije donošenjem ustavnog zakona“.
Iz Skupštine Srbije juče je najavljeno da će se o briselskom dijalogu na plenumu i u Odboru za KiM raspravljati posle 2. aprila. Ova tema moći će i danas da se otvori u parlamentu u okviru redovnih poslaničkih pitanja članovima vlade, kako je ranije izjavio savetnik predsednika Republike Marko Đurić.
– Bilo kakvo rešenje pod kapom Prištine bez jasnog ograničenja da je KiM deo Srbije za Srbe sa severa ne znači ništa. Odluka odbornika sve četiri srpske opštine, kao i sa prošlogodišnjeg referenduma, jeste da na KiM ostanu institucije države Srbije. Za nas nije bitno da li će neke institucije u okviru samoproglašene kosovske države imati manji ili veći stepen autonomije. Svi eksperimenti u kojima Priština komanduje i odlučuje, kosovskim Srbima ne garantuju opstanak – kaže za Danas Marko Jakšić, poslanik DSS u Skupštini Srbije.
Bojan Stojanović, gradonačelnik Gračanice u kosovskom sistemu lokalne samouprave, procenjuje za naš list da „su pregovori u neku ruku u ćorsokaku“ i da Beograd sada ne može mnogo da uradi zakasnelom reakcijom na Ahtisarijev plan. Stojanović smatra da bi bilo bolje da se u Briselu razgovara o nadležnostima kosovskih opština.
Aleksandar Vasiljevič Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, izjavio je juče da Brisel, kao posrednik u dijalogu o Kosovu, „nije ispunio očekivanja vezana za neutralnost i želju EU da se nađe rešenje uz poštovanje interesa Srbije“. Čepurin je rekao da je „glavni interes u pregovaračkom procesu da se obezbede zakonska prava za Srbe na Kosovu“. Upitan zašto se Moskva ne uključuje aktivnije u dijalog, on je odgovorio da „“Rusiju niko nije pozvao na te pregovore“, prenose beogradski mediji.
„Neovlašćeno kod Kacina“
– Iz vladine Kancelarije za KiM juče je saopšteno da kosovski Srbi, koji su se pre dva dana sastali sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Jelkom Kacinom, „nisu legitimni predstavnici srpskog naroda sa KiM“ i da su „samoinicijativno, bez konsultacija s Vladom Srbije i direktorom Kancelarije za KiM“ otišli u Brisel. U delegaciji su bili: bivši državni sekretar Ministarstva za KiM i predsednik Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda „ Oliver Ivanović, funkcioner SPO Ranđel Nojkić, poslanici SPS i LDP u Skupštini Srbije Dejan Radenković i Zoran Ostojić, kao i član Predsedništva Skupštine Kosova iz SLS Petar Miletić.
Upozorenje Dveri
Pokret Dveri saopštio je juče da se „sve ‘crvene linije’ u koje se sada zaklinju vlastodršci nalaze duboko s one strane Ustava i Krivičnog zakonika, kao i međunarodnog prava i većinske političke volje građana Srbije. Dveri upozoravaju Nikolića, Vučića i Dačića da će za svoje „crvene linije“ uskoro morati da podnesu političku i pravnu, a pre svega krivično-pravnu odgovornost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.