Nema prečica za članstvo Srbije u EU, poručila nemačka ministarka

Informaciju o rečima Makrona javnost je dobila iz saopštenja predsednika Srbije koji je sa predsednikom Francuske nedavno razgovarao telefonom.

– Nismo bez razloga jasni svaki put kada je reč o pristupanju da je važno pridržavati se pravila i postupaka kao što su dogovoreni, a ne kako u nekom trenutku zamišljamo. To važi i za pregovore o pristupanju. Ne možemo samo u jendom trenutku dati znak i odjednom će zemlje biti države člance EU. Imamo jasan postupak za to budući da nismo samo ekonomska zajenica nego i zajednica evropskih vrednosti koje moraju biti ispunjene, poput kriterijuma iz Kopenhagena. Ko će prvi pristupirti to će se odrediti u zavisnorsti od usklađenosti sa tim – navela je Berbok na današnjoj konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako je dodala, Srbija je otvorila različita poglavlja, te da se pregovara i o poglavljima sa malo većim poteškoćama.

Ona je navela da je o tome razgovarala sa predsednikom Srbije, odnosno kako taj proces može da se intenzivira dovede do uspeha, odnosno bržeg pristupanja.

O ovom odgovoru nemačke ministarke koji sugeriše da neće biti gledanja kroz prste Srbiji u ispunjavanju uslova za ulazak u EU, pitali smo Nemanju Todorovića Štipliju, glavnog i odgovornog urednika portala European Western Balkans.

– Pitanje RTS o sastanku predsednika Vučića i Makrona je pretpostavljam trebalo da izazove ministarku spoljnih poslova Nemačke da kaže vrlo sličnu rečenicu. Verujem da je vlastima u Srbiji to izuzetno važno za onaj deo proevropskih glasača koji glasa za SNS i da su očekivali da će možda tim pitanjem pokušati da i ministraka spoljnih poslova Nemaček da sličan odgovor – kaže on.

Kako objašnjava, Srbija ipak nije lider u evrpskim integacijama u regionu.

– Na prvom mestu zato što Srbija ne napreduje u pregovorima koliko druge države kandidati, na primer Crna Gora koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja i nekoliko zatvorila i koja je sigurno zemlja koja mnogo brže, u situaciji ubrzanja evropskih integarcija koje imamo u poslednjih nekoliko nedelja, može da se pripremi za člantsvo. Tu su i Severna Makedonija i Albanija koje su, iako nisu počele pregovore, u nekim oblastima mnogo više napredovale od Srbije. Ako se njima odobri početak pregovra na nekom od narednih Samita EU, možda mogu u nekoj teoriji i da prestignu Srbiju – ukazuje naš sagovornik.

Kako pojašnjava, problemi Srbije u evropskim integracijama nisu samo u usaglašavanju spoljne politike, koje se najčešće pominje u poslenje dve sedmice, nego su isključivo politički, fundamentalni kriterijumi koji se odnose na vladavinu prava i demokartiju u našoj zemlji, a koji su najveći problem državama članicama.

– Srbija tako nespremna u tim oblastima nikada neće moći da postane članica EU ni u momentu kada su pregovori ubrzani, a ni u momentu kada su pregovori kakvi su danas – zaključuje Todorović Štiplija.

On navodi da je za Nemačku mir na Zapadnom Balkanu najveći spoljnopolitički pororitet, ne samo u ovoj vladi nego i u svim prethodnim koje je vodila kancelarka Merkel.

– Ministarka Berbok je u svom tekstu izdvojila šta najviše zanima Nemačku. To su situacija u BiH i dijalog Beograda i Prištine. U oba slučaja Beograd je najključniji faktor i verujem da je ministarka Berbok prenela presdsendiku poruke i očkivanja Nemačke u oba ova izazova. Srbija kao najveća zemlja Zapadnog Balkana ima veliki uticaj na politiku i u BiH, Kosovu i Crnoj Gori tako da je uloga Srbije i njenog rukovodstva veoma važna. Mislim da se Nemačka neće javno konfrotnitari sa vlastima u Srbiji da ne bi izazvala neželjen efekte u tim procesima – smatra naš sagovornik.

Kako dodaje, nikada nećemo saznati tačno šta su predsednik Vučić i ministarka Berbok razgovarali iza zatvorenih vrata te da možemo samo da tumačimo izjave.

– Jasno je da je za EU i države članice bilo najvažnije da Srbija zauzme jasan stav pri Genralnoj skupštini UN i da osudi predsenika Putina, kako je rekla, i njegove pomagače za agresiju na Ukrajinu. Verujem da bi poruke bile drugačije, da je Srbija bila uzdržana ili da je glasala protiv. Jer se već duže vreme spekulisalo da je to momenat evropskog jedinstva i da ako Srbija ima drugačiji stav, da će evropske integracije biti suspendovane – zaključuje Todorović Štiplija.