Vučić i Šolc: Foto BETAPHOTO AP Photo/Darko VojinovićDa li su iza leđa vođeni pregovori sa Nemačkom oko iskopavanja litijuma u Srbiji i da li je to pokušaj da se namiri ova velika država Evropske unije, da dobije deo kolača koji je prethodno dat Francuskoj kroz privredne koncesije, pitanje je koje je u javnosti naišlo na veliki odjek. Naši sagovornici kažu da, iako je to možda tačno, Berlin verovatno neće zatvorenih očiju zauzvrat gledati na dešavanja u Beogradu.
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila sa Nemačkom i Evropskom unijom (EU), čime se kopanje litijuma u Srbiji ponovo vratilo u javnost, kritike na račun EU postale su učestalije.
Iako vlast naglašava da će Nemačka garantovati primenu najviših ekoloških standarda, veliki deo javnosti u to nije ubeđen, a pored očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi, ističe se i da će Nemačka sada imati povod za tolerisanje srpskih vlasti u pogledu nepoštovanja vladavine prava i demokratije.
Kako bi smanjila svoju zavisnost od Kine, Nemačka, kao najveći proizvođač automobila u EU, ima interes da obezbedi litijum – posebno u Evropi, što s druge strane vlastima u Srbiji omogućava da zauzvrat traže određene ustupke.
Komentarišući potpisivanje Memoranduma i njegove posledice, diplomata Srećko Đukić je za portal Radio Slobodna Evropa rekao da je potpisivanjem tog dokumenta i Nemačka “dobila svoj deo kolača“ i dodao da će, ukoliko se kopanje litijuma realizuje, Vučić ostati na vlasti koliko bude hteo.
Kako je Đukić naglasio, veliki broj Nemačkih kompanija ima svoje pogone u Srbiji, ali Nemačka nema nijedan “zalogaj kao što ga imaju Francuska, Rusija i Kina”.
Istakao je da je Francuska svoj deo dobila prodajom aerodroma, dogovorenom kupovinom vojnih aviona i izgradnjom metroa. Kako je rekao, Kina je “namirena” rudnicima bakra i zlata, dok je Rusija “kupljena” neuvođenjem sankcija, a Amerika Briselskim i Ohridskim sporazumom.
„Dok je Nemačka kritikovala Vučića zbog pokradenih decembarskih izbora, iza leđa javnosti vođeni su pregovori sa Nemačkom oko iskopavanja litijuma u Srbiji. Litijum je i te kako potreban celoj Evropi, a pogotovo Nemačkoj za njenu automobilsku industriju koja ga koristi za električne automobile. Prema tome, kome bi drugom mogao da pripadne litijum nego Nemačkoj“, zaključio je Đukić.
Marija Stojanović, novinarka portala European Western Balkans, smatra da se potpisivanje Memoranduma može tumačiti na taj način i ističe da je evidentno da Vučić želi da pridobije što veću političku podršku Nemačke kao najmoćnije članice EU pored Francuske.
“Vučić je, čini se, posebno osetljiv na kritike koje stižu iz Berlina. Dokaz za to jesu i njegove burne reakcije na izjave poslanika Josipa Juratovića”, kaže Stojanović iskreće pažnju i na činjenicu da je šefica nemačke diplomatije Analena Berbok često na udaru prorežimskih tabloida u Srbiji.
Ipak, Stojanović smatra da, iako ekonomija jeste važna Nemačkoj, Berlin neće zažmuriti na vladavinu prava u Srbiji.
“Nemačka je i dosad imala odlične odnose sa našom državom u domenu ekonomije, ali je kritikovala vlasti u Beogradu, što je naručito primetno otkako na vlasti nije Angela Merkel”, naglašava Stojanović i dodaje da litijum jeste važan Nemačkoj, ali da im je značajna i tema demokratije.
Sa druge strane, tvrdi sagovornica Danasa, Vučić se prema nemačkim vlastima ponaša dvojako, u skladu sa svojim unutrašnjopolitičkim potrebama.
“On, recimo, tvrdi da i Nemci naoružavaju Kurtija, a zatim ne krije zadovoljstvo što je kancelar Šolc posetio Beograd”, pojašnjava Stojanović i zaključuje da će takav ambivalentni trend najverovatnije biti nastavljen.
Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, smatra da su litijum i Nemačka dobar povod za Vučića da “jednim udarcem ubije više muva”.
“Drugim rečima, to je dobar povod da Vučić obezbedi transakcioni odnos sa Nemačkom kao što već ima sa nekim drugim zemljama”, tvrdi Lopandić.
Naš sagovornik pojašnjava da je Vučićev ustupak, nakon Kosova, sada vezan za dugoročni interes Nemačke i EU za korišćenje litijuma, dok pored ekonomske koristi, dobija i bolji međunarodni položaj kao izvoznik litijuma.
Takođe, tvrdi Lopandić, vlasti u Srbiji sada dobijaju i „žmurenje na jedno ili dva oka” od strane Nemačke i EU povodom pitanja demokratije i poštovanja pravne države u Srbiji.
“Vučić ovo vidi kao “win-win” situaciju ne vodeći mnogo računa o dubokom nezadovoljstvu srpske javnosti povodom posla o litijumu i krajnjeg nepoverenja javnosti u vezi sa voljom i sposobnosti srpskih institucija i vlasti da kontrolišu poštovanje životnih standarda od strane Rio Tinta”, tvrdi Lopandić.
Na kraju, Lopandić naglašava da se dodatna prednost ogleda i u očekivanju da EU sada neće mnogo insistirati na političkim i pravnim preduslovima od strane Srbije za primenu Plana rasta i Reformske agende, što podrazumeva dodatna sredstva za srpski budžet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
