Budućnost Zapadnog Balkana je u članstvu u Evropskoj uniji i Nemačka će tokom njenog predsedavanja Savetom EU nastaviti da podržava region na putu ka tom cilju – zaključak je vebinara o nemačkom predsedavanju EU, koji je organizovala Fondacija Konrad Adenauer Štiftung u Srbiji i dnevni list Danas.
Norbert Bekman-Dirkes, direktor Fondacije Konrad Adenauer Srbija, poručio je da je Nemačka preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije u periodu kada je Evropa na putu oporavka. On je istakao da se Nemačka već dugo zalaže za jedinstvo, solidarnost i prevazilaženje krize.
– Sigurno je da Nemačka i Evropska unija imaju potencijal za ostvarenje vizije budućnosti. Tokom našeg predsedavanja, Nemačka i Evropska unija će nastaviti da podržavaju Zapadni Balkan i proces integracije u EU, uz značajnu političku i tehničku potporu. Osnovne teme nemačkog predsedavanja su klimatske promene, osnovna ljudska prava i vladavina prava – rekao je Bekman-Dirkes.
On je izrazio uverenje da je Zapadni Balkan i sve njegove države u stanju da sprovedu proces Evropskih integracija. Bekman-Dirkes je naveo da je za to dokaz Berlinski proces koji je, prema njegovim rečima, lokomotiva i pokretač kako bi donosioci odluka i civilno društvo uspeli da se priključe.
– U oktobru je usvojen i sveobuhvatni ekonomsko-investiocioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan. Radi se o tome da je potrebno pomoći regionu i podržati ga. Ukoliko Brisel aktivnije i sa više strpljenja bude učestvovao, onda će sigurno postojati mnogo bolja komunikacija između Zapadnog Balkana i Brisela. Sa druge strane, potrebno je poštovati dijalog i odnose između Srbije i Kosova i raditi na konstruktivnijem dijalogu. Tu poruku posebno upućujemo Prištini – istakao je Bekman-Dirkes.
On je ponovio reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je poručila da budućnost čitavog regiona zavisi od evropskih integracija.
Poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik poručio je da su Evropski parlament i Evropska komisija posvećeni i ozbiljni po pitanju evropske budućnosti Zapadnog Balkana. On je rekao da će nastaviti sa pružanjem podrške i u okviru nemačkog predsedavanja, u nadi da će se mnogo više postići.
– Takođe se nadam da ćemo dobiti neke dobre vesti kada krajem godine dođemo u Beograd, kada je reč o pregovorima. Mislim da postoje dva načina kako do toga doći. To sam predložio i u svom izveštaju koji je objavljen u četvrtak. Smatram da su pred novom Vladom i Skupštinom važni zadaci. Svestan sam teške političke situacije u Srbiji. Mi u Evropskom parlamentu smo posvećeni pružanju podrške međustranačkom dijalogu u narednih par meseci. Ima mnogo nerešenih pitanja i veoma je važno da se Srbija pozabavi političkim uslovima i nadmetanjem na putu ka budućim izborima – naglasio je Bilčik.
On je ukazao da je Evropska unija u Srbiji odlučujući akter u toku pandemije koronavirusa u ekonomskom, finansijskom i materijalnom smislu, ali da široj populaciji to nije uvek bilo jasno. Bilčik je naveo da su se Kina i Rusija veoma brzo okrenule regionu, te da su došle sa velikim avionima i isporukama i dodao da sistematsku pomoć pruža Evropska unija, uz zaključak da je važno da javnost o tome bude obaveštena.
– Nemačko predsedavanje imaće veoma važan uticaj na Zapadni Balkan. Politika je važna za živote ljudi, a za efikasnu politiku važni su efikasni resursi. U ovom trenutku radimo na tome da dogovorimo budžet za narednih sedam godina zajedno sa istorijskim fondom za obnovu, što umnožava raspoložive evropske resurse za oporavak nakon pandemije. U ovom trenutku smo u malom zastoju, jer nemamo zeleno svetlo svih država članica. Mađarska i Poljska trenutno blokiraju konačni sporazum. Želim ovde jasno da kažem, a to je i stav poslaničke grupe Evropske narodne partije, da ćemo ostati pri principima zaštite vladavine prava, što mora da bude utemeljeno u principima budućeg korišćenja evropskog novca – kazao je Bilčik.
Vesna Marković, poslanica Srpske napredne stranke i zamenica predsednika Odbora Narodne skupštine za spoljne poslove, istakla je da je Berlinski proces dao dodatni zamah regionu, pre svega jer su se 2014. godine po prvi put lideri Zapadnog Balkana okupili za istim stolom. Prema njenom viđenju, to je bila značajna politička poruka i važan korak unapred.
– Cilj je bio da se naš region ekonomski i politički osnaži. Smatram da je „Mini Šengen“ o kome govorimo danas na neki način nastavak Berlinskog procesa, ili onih prvih ideja koje smo imali u njegovom okviru. Snažan region znači stvaranje boljih uslova za život naših građana, ali ne samo to: znači i bezbedan region. Bezbedan region znači i bezbednu Evropsku uniju. To je usko povezano jedno sa drugim – naglasila je Marković.
Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, ocenio je da je po pitanju odnosa Srbije i Nemačke došlo do stagnacije.
– Kao da smo u jednom trenutku i jedni i drugi stekli utisak da brže i dalje od ovoga što je trenutno stanje ne možemo u skorije vreme postići. Sve se manje-više svelo na dva pitanja: jedno su pregovori sa Prištinom, gde je Nemačko očekivanje poraslo. Ono što je dosta dugo stavljano kao mogući izlaz, a to je model „nemačko-nemačkog“ sporazuma, odnosno faktičko priznanje bez formalnog priznanja, sada je evoluiralo u traženje punog priznanja. To po mom mišljenju nije dobro, jer Srbija to objektivno u ovom trenutku ne može da uradi. Drugo pitanje koje je došlo više do izražaja jeste odnos prema unutrašnjim reformama i stanju u oblasti ljudskih prava i medijskih sloboda. Tu je Nemačka, pre šest godina, počela da primenjuje politiku koja nije loša i koja ima svoj smisao, a to je da se pohvali ono što se treba pohvaliti i da se stavi do znanja da nisu zadovoljni onim što nije urađeno dobro sa naše strane – obrazložio je Visković.
Politikološkinja Andrijana Lazarević navela je da su mladi postavljeni visoko na agendi nemačkog predsedavanja EU. Ona je citirala nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja je istakla da će se tokom nemačkog predsedavanja raditi na obezbeđivanju dugoročne perspektive mladih u društvu, kako u Evropskoj uniji, tako i u državama koje su njeni partneri.
– Nemačka se tokom svog trinaestog predsedavanja Savetom EU susrela sa brojnim izazovima. Pandemija je svakako jedan od najvećih i čini mi se da je ona po svom obuhvatu i posledicama mnogo jača nego ona sa kojom se Hrvatska susrela tokom svog predsedavanja. Uloga Nemačke kao inicijatora, pregovarača i posrednika je istaknuta kao posebno važna tokom ove krize – zaključila je Lazarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.