Nemačka nema nameru da popusti Srbiji

Kako Danas ekskluzivno saznaje iz izvora u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, za konačno definisanje nemačke odluke o srpskoj kandidaturi ostalo je najviše desetak dana. Beograd mora da do 1. decembra napravi suštinski pomak u dijalogu s Prištinom, koji bi danas trebalo da posle dvomesečne blokade bude obnovljen u Briselu, ali i da pristupi konkretnoj primeni do sada postignutih dogovora.

Naime, državni parlament Bundestag će 1-2. decembra imati na dnevnom redu temu proširenja EU, a u prvoj sedmici decembra održava se i zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova evropske dvadesetsedmorke.

„Nemačka nije jedina članica EU sa stavom da Srbija mora da ispuni sve neophodne kriterijume za status kandidata. U tome nas sledi Velika Britanija i dobrim delom Holandija“, rekao je juče našem listu jedan viši zvaničnik MIP u Berlinu, koji je tražio da ostane anoniman. Na direktno pitanje kolike su šanse za uspeh kandidature sledećeg meseca, sagovornik Danasa je jasan: „To zavisi samo od Srbije. Videćemo šta će biti 21. novembra u dijalogu s Prištinom. Pored toga što dijalog mora da se obnovi, neophodno je da se u njemu postigne vidljiv napredak. Svakako, tu je i početak konkretne primene svih do sada postignutih briselskih dogovora. To će u prvoj sedmici decembra ocenjivati Savet ministara spoljnih poslova, čije radne grupe u Briselu uveliko rade“.

Na konačnu odluku vlade u Berlinu mogla bi značajno da utiče i rasprava koja će se voditi u Bundestagu prvih dana decembra. Zvanična tačka dnevnog reda je Crna Gora, odnosno stav Nemačke u vezi s određivanjem datuma početka pregovora o pristupanju, što je tema za koju je neophodna saglasnost državnog parlamenta. Ali, kako nam objašnjava sagovornik iz Ministarstva u Berlinu, poslanici će se u debati svakako dotaći i Srbije. Iako kandidatura za članstvo predstavlja nivo u procesu proširenja EU o kojem vlada može samostalno da odlučuje, ministar Gido Vestervele će pažljivo slušati glas poslanika o Srbiji i neće ignorisati preovlađujuće stavove.

Odgovarajuće na pitanje Danasa zašto Nemačka „igra tvrdo“ u vezi sa srpskom kandidaturom, naš sagovornik objašnjava da Berlin „ne posmatra Srbiju kao spoljnopolitičko, već kao evropsko pitanje, zbog čega tu važe jasni kriterijumi i standardi“. Srbija ima evropsku aspiraciju i kao takva, ona mora da zadovoljni visoke standarde. „Naša javnost je sve osetljivija prema pitanjima u vezi sa EU. Vrlo se ozbiljno razmatra proces proširenja, jer nije svejedno ko će sutra potpuno ravnopravno sedeti s nama za istim stolom, imati pravo veta, biti uključen u sve odluke, ko će biti deo monetarne unije“, ističe naš sagovornik.

Srbija, dakle, u procesu integracije mora da se ispostavi kao kredibilan, pouzdan, predvidljiv partner. To važi i za Kosovo, pitanje koje u ovom momentu najviše opterećuje napredovanje ka EU. Danasov sagovornik tu postavlja pitanje: „Kako tretirati zemlju koja želi da postane članica EU, a neke svoje nacionalne prioritete stavlja iznad evropskih prioriteta?“.

Kada je reč o mišljenju Evropske komisije o kandidaturi Srbije, Danasov izvor iz MIP-a u Berlinu potvrđuje nedavnu izjavu nemačkog ambasadora u Beogradu Volframa Masa da je ta zemlja imala drugačije mišljenje od EK. Ali, kako naglašava, to i nije toliko važno. „Kancelarka Merkel je u Beogradu uputila veoma jasne poruke. Naš stav do danas nimalo nije promenjen. Mišljenje EK je upravo to – samo mišljenje, a odluku donosi Evropski savet, konsenzusom svih 27 članica“. Naš sagovornik ujedno podseća da Savet u prošlosti dva puta nije sledio preporuku Komisije, odnosno da su zemlje članice postupile drugačije od mišljenja komesara. Na pitanje da li bi to i sada u decembru mogao biti slučaj, odgovara sa: „Da, moglo bi“.

Sporedna uloga

Srbija u ovom trenutku svakako nije tema koja najviše brine Nemce. U centru pažnje njihove javnosti, i političke i stručne i one najšire, jeste budućnost evrozone. Kako je juče najavio Volfgang Šoble, ministar finansija i čovek od najvišeg poverenja kancelarke Angele Merkel, na samitu evropskih lidera, 9. decembra u Briselu, Nemačka će najverovatnije predložiti reviziju Lisabonskog sporazuma, kako bi se „Evropa približila centralizovanom fiskalnom upravljanju, što aktuelnoj evrozoni nedostaje“. Energija Evropskog saveta tog 9. decembra biće, dakle, fokusirana na ovu vrstu pitanja od suštinske važnosti za funkcionisanje EU, a kandidatura Srbije će se tog dana pojaviti u – sporednoj ulozi.

Začuđeni pričama iz Beograda

Više Danasovih sagovornika u Berlinu i Minhenu, iz vladinih i ekspertskih krugova, potvrdilo je da je beogradski sastanak Angele Merkel i Borisa Tadića bio potpuno neuspešan i da se nemačka pozicija od tada nije pomerila ni za pedalj. Naši sagovornici sa čuđenjem slušaju priče iz Beograda o tome kako će neke zemlje da lobiraju kod Nemačke za Srbiju i iznova ističu da je pozicija Berlina u ovom slučaju potpuno jasna i da sve zavisi samo od Beograda.