Nemačka štampa: Da li će buknuti na Kosovu?

„Tinjajući konflikt“ između Srbije i Kosova je važna tema na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, „barem u neformalnim razgovorima“, piše Berliner cajtung.

Navodi se da je u tom „konfliktu koji je pretnja Evropi“ u toku „eskalacija“ nakon što je Priština ukinula dinar što pogađa desetine hiljada ljudi koji iz Beograda primaju plate, penzije, socijalnu pomoć i subvencije.

„Priština je uvela pravila jednostrano i bez upozorenja. Zabrana dinara kao sredstva plaćanja i uvođenje evra na celoj teritoriji Kosova i Metohije nikad nije bilo tema dijaloga Beograda i Prištine“, rekla je za berlinski list Snežana Janković, ambasadorka Srbije u Nemačkoj.

List ocenjuje da „iznenađujuće ukidanje dinara“ stavlja pre svega starije i siromašnije stanovništvo pred teškoće. „Oni moraju da otvore novi bankovni račun u neizvesnosti kako će ubuduće dobijati penzije“, piše list.

Kako se dodaje u tekstu, do sada je licencirana britanska firma za transport novca Henderson na granici preuzimala dinarske novčanice koje je slala srpska Centralna banka. Ali, sada se britanski transporteri zaustavljaju na granici.

„Jednostrana akcija je značajan napad na srpsko stanovništvo, pre svega na najsiromašnije“, kaže ambasadorka Janković. „Cilj toga je da se srpsko stanovništvo protera sa Kosova i Metohije. Međunarodna zajednica mora odlučno da spreči proterivanje Srba.“

Ona je navela da Srbija nije zadovoljna reakcijom EU i SAD, iako su ove kritikovale hitnju sa kojom se ukida dinar, ali nisu načelno doveli odluku u pitanje.

„Naši zapadni partneri moraju podstaći Prištinu da potpuno povuče ovu meru jer ona može da provocira tešku krizu i ohrabruje Prištinu na nove jednostrane opasne korake“, rekla je srpska ambasadorka.

Kosovo kao novi Krim?

Nedeljnik Cajt na svom portalu, povodom 16. godišnjice proglašenja kosovske nezavisnosti, piše da „jača pretnja od strane Srbije“ kao i da se na malenom Kosovu vodi geopolitika u malom.

„Jačanje desnice u Evropi, mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću i uspesi Rusije u Ukrajini – sve to će imati negativne posledice po bezbednost zemlje“, piše u tom tekstu.

Navodi se da srpski „autoritarni predsednik“ Aleksandar Vučić sledi princip „srpskog sveta“ te da širi „mit“ o navodnom etničkom čišćenju Srba sa Kosova.

List podseća da je ruski predstavnik u Savetu bezbednosti tokom nedavne rasprave o Kosovu uporedio stanje kosovskih Srba sa situacijom u kojoj su Palestinci u Gazi.

„U Gazi ljudi bivaju bombardovani. Nemaju pristup hrani“, kaže kosovski vicepremijer Besnik Bisljimi za Cajt onlajn. „Na Kosovu se, sa druge strane, radi o reformi monete koja treba da poveća transparentnost finansijskih tokova. Kosovski Srbi mogu i dalje da dobijaju uplate u dinarima na svoj račun i da ih konvertuju u evre.“

Reporterka navodi da se u srpskim zajednicama na Kosovu „brzo primećuje“ da se „ne radi o brutalnom progonu kako Vučić upozorava“ nego o načelnom pitanju da li Srbija treba da održava „paralelne strukture“ na Kosovu. „Mnogi kosovski Srbi misle da treba“, piše u tekstu.

„Ako naše škole postanu deo kosovskog sistema ili više ne budemo mogli da dobijamo socijalna primanja iz Srbije, onda ćemo otići“, kaže jedan Srbin iz Gračanice.

„Narativ o pogromu nad Srbima je igra sa vatrom“, piše dalje novinarka, nalazeći dokaz za tu tvrdnju u onome što se odigralo prošlog septembra u Banjskoj.

Podseća se da je napad predvodio Milan Radoičić, a da je oružje poticalo iz srpskih magacina, te da je Evropska komisija zvanično govorila o „terorističkom napadu“, ali da je potom „postalo tiho u ministarstvima spoljnih poslova zapadne Evrope“.

O tome Bisljimi kaže: „Uvidom u mape i dokumente nađene kod napadača došli smo do uverenja da je njihov cilj bio da anektiraju sever Kosova.“

Šta ako se vrati Tramp?

Kako piše dopisnica Cajta, u EU i SAD „bi morala da se oglase zvona na uzbunu“ jer „svaka kriza na Kosovu otkriva slabost Zapada“.

Postavlja se pitanje da li će Kfor, to jest NATO, ostati bitan faktor na Kosovu jer se u Evropi – već na izborima za parlament EU – očekuje jačanje desnice.

To jest, kako piše Cajt, stranaka koje se naslanjaju na Rusiju, a na Balkan gledaju „kroz kulturološko-religiozne naočare“. „S jedne strane je muslimansko Kosovo koje je Zapad stvorio ‘veštački’. Sa druge tradicionalna pravoslavna Srbija, koja u logici mnogih takvih stranaka predstavlja hrišćanski Zapad.“

Podseća se na izjave poslanika Alternative za Nemačku koji traže povlačenje nemačkih vojnika iz Kfora i kažu da je „projekat Kosova“ propao. Iz Slobodarske partije Austrije se čuje da je Kosovo deo Srbije.

Ali, „najveća pretnja“ Kosovu bio bi povratak Donalda Trampa. Kako se podseća u članku, Trampov bivši izaslanik Ričard Grenel nazivao je Aljbina Kurtija „fašistom“, preporučivao povlačenje američkih trupa i dobio orden od Vučića.

„Grenel se pominje kao mogući ministar spoljnih poslova, ukoliko Tramp dobije izbore“, zaključuje Cajt.