Nemačka štampa: Naravno da će Vučić odabrati EU

Više nemačkih medija prenosi vest nemačke novinske agencije dpa o izborima koji se u nedelju 3. aprila održavaju u Srbiji – predsednički, vanredni parlamentarni i lokalni izbori u pojedinim mestima, uključujući i Beograd. To prenosi i list Cajt, koji svoj izveštaj počinje citatom Vučića: „Sve ispod 60 odsto bio bi neuspeh. Bio bih veoma tužan i veoma nezadovoljan bilo kojim rezultatom ispod 60 odsto i ne bih to mogao da sakrijem.“

U tekstu se dalje navodi da je on to rekao „na privatnoj TV Hepi, koju kontrolišu Vučiću bliski biznismeni“ i zatim kratko navodi da je „najperspektivniji Vučićev izazivač opozicioni kandidat Zdravko Ponoš. Bivši načelnik Generalštaba proslavio se kao reformator Vojske Srbije.“

Situaciju u zemlji nemački list opisuje ovako: „Sve autoritarniji Vučić od 2012. određuje politiku u Srbiji, a njegova baza moći je nacionalistička Srpska napredna stranka (SNS), kojom takođe predsedava. SNS prožima sve sfere državne uprave. U Srbiji je teško dobiti posao u javnoj upravi bez članstva u SNS. Ta stranka jasno prednjači u anketama.“

Autokrata koji je ekonomski uradio sve kako treba

List Frankfurter algemajne cajtung takođe citira Vučićeve reči: „Najveća kriza od 1945.“ – kako je naslovljen i članak tog lista posvećen izborima u Srbiji.

„Aleksandra Vučića na Zapadu grde kao autokratu, Putinovog prijatelja i nekoga ko je otvorio vrata kineskoj državnoj ekonomiji. Ipak, na izborima u nedelju, očekuje se njegova dvostruka pobeda: kao predsednika države i kao predsednika njegove desno-konzervativne SNS. Jedan od razloga za to je ekonomija: ona napreduje i povećava životni standard 6,9 miliona stanovnika“, ocenjuje konzervativni nemački list.

Frankfurter algemajne cajtung svojim čitaocima iznosi i glavne ekonomske podatke za Srbiju i citira ekonomskog stručnjaka sa jednog bečkog instituta: „Od 2017. ekonomska proizvodnja po glavi stanovnika porasla je za 40 odsto. U prošloj, 2021, trebalo je da naraste na više od 8.000 evra po glavi stanovnika, što je skoro petina nemačke vrednosti. Čak i u pandemijskoj 2020. bruto domaći proizvod se samo neznatno smanjio, kaže Branimir Jovanović, specijalista za Srbiju sa Bečkog instituta za uporedna ekonomska istraživanja: Rezultat je bio bolji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Privreda je ponovo porasla za 7,5 odsto.“

I drugi stručnjaci ukazuju na dobre podatke: pad nezaposlenosti, nizak dug, visoke devizne rezerve, piše nemački list. A Jovanović, koji za sebe kaže da je „sve samo ne navijač Vučića“, ipak izjavljuje da kao ekonomista mora da konstatuje: „Vučić je ekonomski tokom krize zapravo uradio sve kako treba.“

„Prvo je“, nabraja, „upumpao veliki novac u privredu, koja tako jedva da je pretrpela štetu – uprkos inflaciji od skoro osam odsto, Centralna banka drži ključnu kamatnu stopu na nivou od jedan procenat. Drugo, proširio je ulogu Srbije kao centra privrede na Zapadnom Balkanu i zadržao interesovanje stranih investitora: oni masovno dolaze u Srbiju, privučeni niskim porezima, zadovoljavajućom infrastrukturom, dobro obučenom radnom snagom i povoljnim uslovima rada.“

EU i Nemačka – glavni ekonomski partneri

U svemu tome, naglašava Frankfurter algemajne cajtung, glavnu ulogu imaju Evropska unija, a time i Nemačka: „Čak 72 odsto od 2.800 stranih kompanija dolazi iz EU i obezbeđuju dve trećine s tim kompanijama povezanih 312.000 radnih mesta. Prema podacima Nemačke spoljnotrgovinske komore, samo 400 nemačkih kompanija zapošljava 65.000 ljudi u Srbiji. Prema podacima iz Beograda, Nemačka je najvažniji investitor, ispred SAD, Austrije i Francuske. Rusija i Kina su daleko niže na listi, sa samo po pet odsto od ukupnih stranih investicija.“

Pa ipak, Rusija i Kina ipak igraju značajnu ulogu u Vučićevoj politici, piše nemački list i pritom citira Nemačku spoljnotrgovinsku organizaciju (GTAI): „Za vreme predsednika Vučića, Kina i Srbija značajno su produbile političke i ekonomske odnose. Kina je posebno aktivna u digitalizaciji i građevinarstvu: spisak kineskih građevinskih projekata u Srbiji je najduži i najznačajniji u čitavoj Evropi. Auto-putevi, železnica, kanalizacija, beogradski metro… A Rusija, sa kojom Srbija deli istorijske, kulturne i verske korene, uglavnom je prisutna u industriji nafte i gasa“, piše list i naglašava da je zavisnost od ruskih snabdevanja velika.

„To je možda jedan od razloga zašto zemlja ne podržava sankcije, državna avio-kompanija je povećala broj letova za Moskvu, a provladini mediji šire ratnu propagandu Kremlja, koja je razotkrivena kao laž“, piše nemački list.

Članstvo Srbije u EU 2025. – realno?

Ipak, „i Srbiju pogađaju i posledice rata u Ukrajini“, navodi Frankfurter algemajne cajtung. „Vučić je nedavno rekao: Prolazimo kroz najveću krizu od 1945. On je zamrznuo cene pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja – za sada do kraja aprila. Uprkos povlašćenim cenama Gasproma, za koje se navodi da su 60 odsto ispod cene na svetskom tržištu, kriza i u Srbiji podstiče inflaciju i ograničava rast. Ekonomski rat između EU i Rusije pogodiće Srbiju više nego druge zemlje, jer Srbija ima jače odnose sa Rusijom i biće neke kolateralne štete, analizira Jovanović koji je svoju aktuelnu prognozu ekonomskog rasta prepolovio – sa pet na dva do tri odsto.“

„I Međunarodni monetarni fond je prošle nedelje upozorio na pad rasta i pozvao na dalje promene, na primer u energetskom sektoru, gde su nedavni nestanci struje jasno pokazali potrebu za reformom. Rejting-agencija Fič zauzela je isti stav.“

I na kraju, Frankfurter algemajne cajtung donosi sledeći zaključak: „Vučić će morati da se opredeli između EU i Rusije, kaže Jovanović i predviđa: Naravno da će izabrati EU. Poređenje ekonomskih odnosa sa EU i Rusijom govori samo za sebe. Moguće je da će napad Rusije na Ukrajinu ubrzati približavanje čitavog Zapadnog Balkana EU, pa je čak realno i pristupanje Srbije, svojevremeno predviđeno za 2025.“

Priredila: DW/Dijana Roščić