Nemačka štampa o bezviznom režimu za Kosovo: Više neverica nego oduševljenje

Berlinski dnevni list Tagesšpigel o uvođenju bezviznog režima Evropske unije za Kosovo konstatuje: „U Prištini vlada olakšanje, ali izostaju izlivi oduševljenja“. Autor teksta podseća i da ta odluka Evropskog parlamenta dolazi u trenutku povećane napetosti sa Srbijom:

„Pre s nevericom nego sa oduševljenjem reaguju Kosovari koje domaće televizijske ekipe u redu pred švajcarskim konzulatom u Prištini pitaju kako reaguju na dobru vest iz Strazbura da će ubrzo doći kraj mučnom čekanju. ’Bilo bi lepo, ali lično ne mogu da verujem’, kaže glava porodice Adem Alilaj.“

U tekstu se navodi da će 1,7 miliona građana od 1. januara 2024. moći da otputuju u Šengensku zonu na tri meseca bez vize. Autor citira i oduševljenu izjavu predsednice Kosova Vljose Osmani: „Veličanstvena vest – za Kosovo i za EU.“

Za vize – 89 miliona evra

Autor podseća da su proces uvođenja bezviznog režima kočile Francuska i Holandija, a da je to u okolnim zemljama-kandidatima za pridruživanje EU, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, uvedeno još 2009. Godinu dana kasnije, isto je urađeno i sa Albanijom i Crnom Gorom, prenosi Dojče vele.

„Dok Moldavci bez viza mogu da putuju od 2014, a građani Gruzije i Ukrajine od 2017, Kosovari se još uvek iscrpljuju u redovima pred konzulatima. Doduše, Evropska komisija je još 2018. konstatovala da su ispunjeni svi uslovi za ukidanje viza, ali činjenica da pet članica EU još uvek nisu priznale državnost Kosova, odugovlačila je odavno obećanu liberalizaciju. Prema procenama, stanovnici te siromašne balkanske zemlje u poslednjih pet godina morali su da plate 89 miliona evra za vize i da podnesu brdo papira koji su potrebni za njih.“

Autor ocenjuje da je rat u Ukrajini ubrzao uvođenje bezviznog režima Kosovu, jer su se partneri u Evropskoj uniji uplašili širenja ruskog uticaja u regionu.

„Zabrinutost da bi ukidanje viza moglo ubrzati masovno iseljavanje mladih na Zapad ne deli i aktivista Veton Mujaj iz Peći, koji se bavi zaštitom ljudskih prava: ’Ako naši mladi ljudi mogu da putuju, najzad će steći realnu sliku života na Zapadu’.“

„Pogrešna odluka“

U tekstu se prenose i reakcije iz Beograda, kao što je ona ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića koji kaže da je ta odluka loša, jer kosovski Albanci od 2013. odbijaju da uvedu Zajednicu srpskih opština, a sada ih još i nagrađuju. U tekstu se navode i uobičajene optužbe koje na račun Beograda izriče predsednica Kosova Vjosa Osmani nazivajući Srbiju „satelitom Rusije“ i „ozbiljnom pretnjom“ za bezbednost Kosova.

Autor podseća da su Beograd i Priština pod pritiskom pristali na plan Brisela za normalizaciju odnosa, ali da ga nisu potpisali. Potom se opisuje stav predsednika Aleksandra Vučića da normalizacija s trenutnim vlastima u Prištini „nije realistična“, kao i tvrd stav Prištine prema Srbima na severu Kosova koji „više produbljuje, nego što ublažava nepoverenje manjine“.

Autor konstatuje da je dogovor iz Ohrida pokazao niz slabosti: „Osim maglovitog zahteva da Kosovo ’odmah’ započne realizaciju Zajednice srpskih opština, jasnih rokova nema. Osim toga, stimulacija nije dovoljno atraktivna, a sankcije nisu dovoljno zastrašujuće, da bi pre svega Beograd doveli do toga da se odlučnije založi za sporazumevanje.“ Na kraju, autor citira izjavu neimenovanog diplomate za Radio Slobodnu Evropu prema kojem šargarepe Evropske unije „nisu posebno ukusne, a štap nije dovoljno tvrd“.