Nemačka štampa o samitu u Berlinu: Više od fraza o „dobroj volji“?

„Ima li išta dosadnije od samita Evropske unije sa državama zapadnog Balkana?“ pita se konzervativni Velt.

List dodaje da su „Angela Merkel i Emanuel Makron stavili su Vladimiru Putinu i Donaldu Trampu do znanja da je Balkan naša interesna sfera i da Evropa ne želi mešanje izvana. Sada EU mora da pokaže da je zaista u stanju da sama reši preostale konflikte u regionu. Kada se Jugoslavija raspala 1991, tadašnji ministar spoljnih poslova Luksemburga Žak Pos rekao je da je kucnuo čas Evrope. Čista umišljenost. Zna se da se EU pokazala kao nesposobna da spreči ratove na Balkanu i da su oni okončani tek nakon intervencije Sjedinjenih Država i NATO.“

„Bosna i Hercegovina bi se raspala da zapravo nije protektorat EU. A između Srbije i Kosova (…) vlada Hladni rat. On mora da se okonča, i Srbija i Kosovo bi trebalo da jednog dana postanu članice EU. A to Putin želi da spreči, želi da otrgne Srbiju od uticaja Zapada i na granici Evrope stvori još jedan rastući sukob.

Da li je stoga opet umišljenost ako se EU opet nameće da spreči to igranje sa vatrom? Nije. Činjenica da Merkel i Markon sazivaju samit u Berlinu u ime Unije, još jednom pokazuje da centar moći EU odavno nije u Briselu već u Savetu predsednika i premijera koji imaju legitimitet i sredstva da vode robusnu politiku.“

„A pozivi na sledeći samit u Parizu pokazuje da taj savet – posebno ‘Merkron’ (duo Merkel i Makron prim. DW) ovaj put hoće da iskoristi čas Evrope.

Doduše, Kosovari misle da Amerika mora da uzme učešće u pregovorima, a Srbija uvodi u igru svoju nekadašnju saveznicu Rusiju. Ali EU je izgleda odlučna da sama reši probleme i  onda, ako baš mora, dobije blagoslov Amerike i Rusije. Ako EU želi da je shvate ozbiljno u svetskoj politici, mora da pokaže da je makar u stanju da zavede red u sopstvenom dvorištu.“

U tekstu pod naslovom „Priznanje neuspeha“ levičarski list Nojes Dojčland kaže da se Nemačka i Francuska „nisu proslavile“ na razgovorima u Berlinu. „Ni Makron i Merkel očigledno nemaju koncept za pregovore ako se izuzmu apeli za dobrom voljom na obe strane i dosta avanturistički predlog komesara za proširenje Hana da se obe zemlje brzo prime u Evropsku uniju.“

„Srbija se snažno gura u EU, ali i dalje ne priznaje Kosovo kao državu i zbog toga je pod pritiskom Brisela: bez priznanja Kosova nema šanse za učlanjenje. Te jasne izjave Brisela mogle bi da se nazovu i ucenom“, piše list.

Predsednik Kosova Tači sa lakoćom odbija predloge EU, poput onoga o razmeni teritorija sa Srbijom. Tači veruje da to može sebi da dozvoli. Zapravo i može, jer šta mu još treba? Iako Kosovo još uvek nije u EU, odavno je u evrozoni (sic!, prim DW). EU puni trećinu kosovskog budžeta i taj procenat raste. Pozivi na kompromis iz Evropske unije, poput onih koji se upućuju Srbiji, se ne registruju. Uz to, Tači zahteva da pregovore predvode Sjedinjene Države. Ćutanje Makrona i Merkel po tom pitanju je priznanje njihovog neuspeha.“

„Merkel i Makron nisu imali puno da ponude na samitu o Zapadnom Balkanu“, piše berlinski list Tagesšpigel. EU može da sačuva uticaj jedino ako zemljama u regionu ponudi verodostojnu perspektivu da se jednoga dana pridruže Evropskoj uniji, tvrdi komentator ovog nemačkog lista.

„Ali upravo u tome je problem. Narodi u EU su umorni od proširenja, a i njihove vlade, pre svega ona u Francuskoj.“

Na susretu u Berlinu, Merkel i Makron su pokušali da uklone „opasnost od razmene teritorija između Srbije i Kosova, koja ugrožava stabilnost u celom regionu“, piše taj list.

„Makar što se toga tiče, samit je izgleda ispunio svoju svrhu. Međutim, razlog za to nije pregovaračko umeće Merkel i Makrona već pre svega slabost kosovskog predsednika Hašima Tačija. On je potpuno izolovan u svojoj zemlji sa idejom da se ponovo povuku granice između Srba i Albanaca na jugoistoku Srbije i severu Kosova. Ali to ipak ne znači da su granice povučene nakon ratova na Balkanu u celom regionu nekakva svetinja. Premijer Albanije Edi Rama i dalje sanja o ‘Velikoj Albaniji’ i priključenju Kosova.

Na staklenim nogama su namere Merkel i Makrona da u bliskoj budućnosti dovedu Srbiju i Kosovo za pregovarački sto, gde bi se bavili realnim problemima, a ne razmenom teritorija. To bi bilo potrebno ako se uzme u obzir da Beograd blokira priključenje Prištine međunarodnim institucijama poput Interpola. Naime, odgovorni za trenutni  zastoj u pregovorima ne sede samo u Beogradu, već i u Prištini. Odbijanje da se za makar jedan milimetar popusti oko ogromnih carina na robu iz Srbije ne sluti ništa dobro što se tiče spremnosti na kompromis kosovske vlade.“