Nemačka štampa o vraćanju srpske vojske i policije na Kosovo: Zahtev za domaću upotrebu

„Ideja o povratku na Kosovo 1.000 pripadnika snaga bezbednosti nije nova“, podseća list Frankfurter algemajne cajtung: „Srpski premijer Zoran Đinđić, koji je ubijen u martu 2003. godine, takođe je postavio taj zahtev u nedeljama pre atentata. Đinđić je kontaktirao NATO, tadašnje predsednike, Džordža V. Buša, Vladimira Putina i Žaka Širaka, kao i Savet bezbednosti UN.“

„Međutim, njegova inicijativa prvenstveno je bila usmerena na sticanje popularnosti na domaćoj političkoj areni u Srbiji. Taj motiv može se pripisati i Vučiću“, ocenjuje nemački list, uz napomenu da se „smatra nemogućim da bi NATO odobrio povratak srpskih trupa na Kosovo.“

„Srbija trenutno ne uživa dobru reputaciju u Evropskoj uniji“, ukazuje list iz Frankfurta. „Osim premijera Mađarske Viktora Orbana, Vučić tamo ima malo prijatelja. Prema izveštajima, linija ka Berlinu više nije tako dobra kao kada je Angela Merkel bila kancelarka.“

„Odbijanje Srbije da podrži sankcije EU protiv Rusije, nedavno imenovanje poklonika Putina, Aleksandra Vulina, za šefa srpske obaveštajne službe, kao i slični potezi, nisu poboljšali reputaciju Beograda u EU.“

„Dokaz za to je“, procenjuje list, rezolucija Predstavničkog doma u Hagu, donjeg doma holandskog parlamenta, koja je velikom većinom glasova usvojena prošle sedmice. Holandska vlada je, naime, tom rezolucijom pozvana da uvede sankcije Srbiji ako Beograd ne uskladi viznu politiku s politikom EU i nastavi da odbija da uvede sankcije Rusiji. Kao moguće sankcije pominju se zamrzavanje pregovora o pristupanju EU i suspenzija bezviznog režima, prenosi Dojče vele.

„Zahtev za obustavom pregovora sa EU naišao je na slab odjek u Srbiji, pošto većina srpskog stanovništva sada odbacuje pristupanje, a i pregovori nisu napredovali od početka, pre skoro devet godina. (…) Mnogo više pažnje privukla je pretnja ponovnim uvođenjem viznog režima tokom 2023.“

„To je kao atomska bomba u arsenalu mogućeg evropskog uticaja na Beograd, jer bi suspenzija slobode putovanja teško pogodila srpsku privredu, a time i vlast“, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung i zaključuje:

„U svakom slučaju, od odluke parlamenta jedne države-članice, do evropske odluke, put je još dugačak, ali već i sama debata o tome, za Beograd nije prijatna.“

Strah od drugog Orbana

List Velt bavi se situacijom u Srbiji i piše: „Na kapiji EU čeka čovek koji ima preduslove da postane drugi Viktor Orban. Poput mađarskog premijera, i on potiskuje kritičke glasove i održava bliske veze s ruskim režimom. On zna kako da iskoristi političku polugu protiv Brisela i, poput Orbana, uspeva da se izvuče, iako je na pozicijama koje su u suprotnosti sa evropskim interesima. Taj čovek je Aleksandar Vučić, ima 52 godine, i predsednik je Srbije.“

List čitaocima objašnjava da „Vučić upravlja najvećom i politički najznačajnijom zemljom Zapadnog Balkana, a prema zvaničnim izjavama Brisela, i najperspektivnijim kandidatom za članstvo u EU“. Ali, kako navodi Velt, „stručnjaci i liberalni glasovi u zemlji to vide drugačije.“

List je tako razgovarao s Dušanom Mlađenovićem, novinarom i voditeljom televizije N1 u Beogradu, koji kaže: „Svakodnevno nas optužuju da smo izdajnici, strani plaćenici i agenti CIA, to rade čak i poslanici vladajuće stranke u parlamentu.“

Velt prenosi da je televizija „N1, zajedno sa još jednom nezavisnom emiterom, čitavog dana emitovala samo crn ekran na kojem je pisalo: ’Mrak u Srbiji bez slobodnih medija’. Emiteri koji kritikuju vlasti teško mogu da dobiju dozvolu u Srbiji, a akcija je imala za cilj da upozori publiku na sumoran scenario u kojem se nezavisne informacije potiskuju iz televizijskog programa.“

I nisu samo slobodni mediji u Srbiji pod pritiskom, piše nemački list i pritom citira izveštaj „Fridom hausa“ u kojem se navodi da „vlada maltretira i civilno društvo i opoziciju“. Srbija u tom izveštaju, podseća Velt, nije više klasifikovana kao demokratija, već kao „hibridni režim“.

„Vlada ne voli kritičke glasove“, kaže Mlađenović. „Ali to je naš posao. Ne radimo PR za vladu.“

On i kolege dobijaju, međutim, malu podršku iz Brisela, ocenjuje nemački list. „Najviši evropski zvaničnici nerado preterano kritikuju Vučića i njegovu vladu“, jer su „strah od ruskog uticaja i sukoba na Zapadnom Balkanu podstakli EU da ublaži svoj glas prema Vučiću.“

„To je isti problem kao i sa Mađarskom“, piše Velt. „Brisel se oseća zavisnim od saradnje sa autokratama koji krše pravila igre. Orban, kao i Vučić, koristi svoj politički uticaj da iznudi ustupke. Razlika je u tome što je Mađarska, za razliku od Srbije, članica EU i kao takva ima pravo veta.“

„Orban je, kao i Vučić, u svojoj zemlji uveo ’neliberalnu demokratiju’, pa nije ni čudo što Orban i njegov čovek u Briselu, komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, vode kampanju da Srbija uđe u evropski klub. To bi“, piše Velt, „ojačalo položaj Budimpešte koja se zalaže za ekonomsku saradnju, ali protiv liberalnih, zapadnih vrednosti.“

List na kraju citira i izjavu Sonje Biserko koju predstavlja kao bivšu diplomatkinju i koja kaže: „Evropska unija želi da pridobije Srbiju, ali Srbija koristi svoj potencijal za ucene, jer je svesna svog geopolitičkog značaja u regionu.“

Biserko zato ocenjuje da bi „EU trebalo da koristi svoju finansijsku pomoć kao sredstvo pritiska, trebalo bi da bude zahtevnija. Umesto toga, ona piše izveštaje o napretku.“ Veću ulogu bi tu, naglašava za Velt Sonja Biserko, posebno mogla da odigra Nemačka.