Nemačke stranke: Vučić će ostati, ali će se od njega više očekivati

Nova nemačka vlada je, odmah nakon preuzimanja vlasti u decembru, dala do znanja da region Zapadnog Balkana želi da zadrži visoko na listi spoljnopolitičkih prioriteta. To je agenda koju je pred kraj svog četvrtog mandata intenzivirala i kancelarka Angela Merkel.

Jedan od signala u tom smeru jeste i imenovanje političara Zelenih Manuela Saracina na mesto specijalnog izaslanika nemačke vlade za Zapadni Balkan. Taj proces dodatno je intenziviran ruskim napadom na Ukrajinu i strahovima da bi ruska agresija mogla da dolije ulje na vatru tinjajućih sukoba na Balkanu.

U tu svrhu je i nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) pohrlila u Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i na Kosovo kako bi dala do znanja da Evropska unija misli ozbiljno kada govori da te zemlje namerava da primi u svoje redove. Konačno je i nemački kancelar Olaf Šolc početkom ove nedelje ponovo uveo Zapadni Balkan u igru naglašavajući da je potrebno „što je pre moguće“ započeti pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Povratak opozicije u parlament

U svetlu tog probuđenog interesovanja za Zapadni Balkan, u Srbiji se u nedelju 3. aprila održavaju parlamentarni i predsednički izbori, što je naravno privuklo pažnju i nemačkih političara. Adis Ahmetović, izvestilac Bundestaga za Zapadni Balkan i poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), smatra da je najpozitivniji aspekt tih izbora činjenica da opozicija na njima učestvuje. „Mi to pozdravljamo, jer su nakon poslednjih izbora izostali svi oni osnovni mehanizmi neke parlamentarne demokratije – opozicija u parlamentu koja kontroliše rad vlade“, kaže Ahmetović za DW.

On ukazuje i na važnost lokalnih izbora, posebno kada je u pitanju Beograd. „Čini se da bi tu mogla da bude nešto neizvesnija borba između progresivnih stranaka i Srpske napredne stranke (SNS). Očekujem da će nakon ovih izbora parlamentarna demokratija u Srbiji da doživi procvat zbog povratka opozicije u parlament. Sve bi to trebalo da oživi pluralizam“, zaključuje Ahmetović.

Bez specijalnog tretmana za Vučića

Socijaldemokratski političar naglašava da smo svedoci stvaranja nove politike prema Zapadnom Balkanu u kojoj će svaka od zemalja dobiti svoju ulogu. Ahmetović je, bez obzira na očekivanja da će aktuelni predsednik Aleksandar Vučić i nakon izbora ostati na kormilu Srbije, istakao da više neće biti posebnog tretmana koji je on imao tokom vladavine Angele Merkel.

„Važno je da mi svih šest zemalja Zapadnog Balkana posmatramo na istom nivou. Ne smemo da imamo situaciju s jednom centralnom figurom i gde niko drugi ne garantuje stabilnost svih šest zemalja. Svaki predsednik države ili vlade tih zemalja ima jednaku ulogu kada je u pitanju stabilnost“, kaže Ahmetović za DW.

On naglašava da cilj nemačke vlade mora biti da se sa svih šest zemalja Zapadnog Balkana razgovara ravnopravno na istom nivou. „Niko ne sme da ima neku posebnu ili specijalnu ulogu. To je za vreme Angele Merkel bilo malo drugačije“, sumira Ahmetović.

Uprkos tome, kaže, Srbija i dalje igra važnu ulogu na Balkanu, posebno što se tiče situacija na Kosovu, Crnoj Gori i naravno u Bosni i Hercegovini. „Srbija mora da vodi računa o stabilnosti tako što će se pobrinuti za to da destabilizujući faktor u tim zemljama ne dolazi iz Srbije, jer svi ti sukobi u okolnim zemljama su na neki način povezani s njom“, rekao je Ahmetović. On je izrazio nadu da će se retorika u Srbiji nakon izbora smiriti i stabilizovati.

Socijaldemokratski političar je istovremeno kritikovao odluku kosovskih vlasti da građanima koji imaju i srpsko državljanstvo ne omoguće učešće na tim izborima na samom Kosovu. „Ono što je omogućeno recimo turskim državljanima koji žive u Nemačkoj, pa i srpskim državljanima koji žive u Nemačkoj, trebalo bi da bude moguće i na Kosovu. Zato mi je nerazumljiva ta odluka Aljbina Kurtija“, rekao je Ahmetović.

Ili Moskva ili Brisel?

I dok su u prošlosti nemački političari prećutno prihvatali balansiranje Beograda između Brisela i Moskve, najnoviji razvoj događaja ne ostavlja više prostora za toleranciju politike „sedenja na dve stolice“. „Od Srbije očekujemo jasan stav kada je u pitanju spoljna politika. Beogradu bi trebalo da bude jasno da se ne može sedeti na dve stolice. Ovo je vreme pozicioniranja, a ne kompromisa“, rekao je Ahmetović.

Sličnog je mišljenja i poslanik Zelenih Anton Hofrajter. On u izjavi za DW kaže da Beogradu predstoji „težak put“ do Evropske unije. „Srbija mora hitno da se vrati na demokratski put i vladavinu prava. U to spada i neograničena osuda ruske agresije na Ukrajinu i svrstavanje u redove svojih evropskih partnera“, smatra Hofrajter koji se inače nalazi na čelu uticajnog Evropskog odbora Bundestaga.

Važne teme potisnute u pozadinu

I Renata Alt iz Liberalno-demokratske stranke (FDP), koja je sa Socijaldemokratama i Zelenima od kraja prošle godine u vladajućoj koaliciji, istog je mišljenja kada je u pitanju odnos Srbije prema Rusiji. „Vučićevo manevrisanje između Istoka i Zapada pokazuje se i na njegovom otporu priključenju sankcija protiv Rusije. EU bi morala da razmisli o ozbiljnim posledicama“, kaže Alt koja inače predsedava Odboru Bundestaga za pitanja ljudskih prava.

Alt međutim smatra da rat u Ukrajini i na drugi način utiče na izbore u Srbiji. „Napad Rusije na Ukrajinu je teme koje pokreću birače, poput zaštite životne sredine ili borbe protiv korupcije, srozao na nivo beznačajnosti. Verovatnom uspehu Vučića na izborima doprinose i mediji na liniji vlasti koji opoziciji ne daju nimalo prostora“, kaže Alt za DW.

Sagovornici DW inače nisu hteli da govore o priznanju Kosova kao jednom od preduslova za ulazak u Evropsku uniji već koriste izraz „normalizacija odnosa“.

Izbori važni za budućnost Srbije

Ahmetović ukazuje da će Srbija svoj uspešan ekonomski kurs u budućnosti moći da održi samo uz pomoć Nemačke i Evropske unije. Za održavanje te pomoći, poslanik SPD navodi nekoliko jasnih očekivanja od Srbije: „Teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine se ne dovodi u pitanje. To znači i potpuni izostanak podrške secesionističkim težnjama, ali i stabilizaciono delovanje u ostatku regiona. Zatim sledi jasno opredeljenje za borbu protiv korupcije i jačanje pravne države. Nadalje, Srbija bi trebalo da radi na jačanju demokratije, što između ostalog znači da opoziciji treba dozvoliti da dođe do reči u parlamentu“, rekao je Ahmetović.

Socijaldemokratski političar smatra da bi ekonomsku politiku Nemačke, koja je u Srbiji glavni ulagač, u budućnosti trebalo povezati i s insistiranjem na vrednostima.

Hofrajter zaključuje da bi, bez obzira na očekivani ishod izbora, vreme nakon 3. aprila moglo da bude odlučujuće za budućnost Srbije. „Ovi izbori su odlučujući kada je u pitanju brzina procesa i približavanju Srbije Evropskoj uniji“, zaključuje političar Zelenih.

I opozicioni Demohrišćani od Srbije traže jasno izjašnjavanje

No nisu samo stranke vladajuće koalicije složne u mišljenju da bi Srbija trebalo jasnije da artikuliše svoju privrženost cilju punopravnog članstva u EU. Jirgen Hart, predstavnik poslaničke grupe CDU/CSU zadužen u Bundestagu za spoljnu politiku, ukazuje da je ruski napad na Ukrajinu „prelomni događaj koji više ne mogu da ignorišu ni srpski političari“.

„Ako Srbija ozbiljno misli sa svojim ambicijama punopravnog članstva u EU, onda mora više nego uverljivo da se okrene od Putina i u potpunosti priključiti sankcijama EU“, smatra Hart.

Njegova stranka, kao i stranke vladajuće koalicije, uverena je u to da Srbija spada u Evropsku uniju. „Srpski narod je zaslužio da bude deo EU i učestvuje u oblikovanje zajedničke budućnosti u miru i blagostanju. Srbija ima potencijala da kao važan oslonac u evropskoj budućnosti regiona Zapadnog Balkana stvori uspešnu priču. No, da bi to moglo da se ostvari, političari u Srbiji bi trebalo da ostave duhove prošlosti i okrenu se budućnosti“, zaključuje Hart u izjavi za DW.