Nemački Fokus: Da li je EU poslednja šansa Srbije?

Autor teksta za Fokus Ulrih Rajc počinje konstatacijom da nemački premijer u sferi komunikacije sigurno nije Vinston Čerčil, ali da je prvi lider u Evropi koji je shvatio koliko je opasan drugi front koji Rusija otvara na Balkanu.

„Dok celi svet priča o Ukrajini, Šolc je čak dva puta dao jasne izjave o Balkanu. I obe su dobrim delom prečuli, ali Šolc je mislio ozbiljno. Zato je njegova šefica spoljnih poslova na osetljivoj diplomatskoj misiji. Analena Berbok je u poseti Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji i Moldaviji.“

Moldavija i strah od Kremlja

U tekstu se podseća da je američki senator Lindzi Grejem koji je nedavno pozvao na ubistvo ruskog predsednika Putina, za Moldaviju rekao: „Oni su sledeći“. U tekstu se potom kaže:

„Strah od vlastodršca u Kremlju širi se pograničnim regionom Pridnjestrovljem. Odavno Moskva ima svoju čizmu u zemlji, koja se graniči sa Rumunijom, članicom Severnoatlanskog pakta kao i sa Ukrajinom. U Pridnjestrovlju, koje pripada Moldavi, Moskva je postavila jednog od svojih vazala i paralele između Pridnjestrovlja i Donbasa su upadljive. U Moldaviji se s pravom širi strah da bi putin mogao da prizna Pridnjestrovlje kao državu nezavisnu od Moldavije. To bi doslovno bilo sledeće Putinovo prekoračenje granice. Ruska pretnja je razlog zbog čega se Moldavija gura u Evropsku uniju“.

Bosna i Hercegovina

Potom članak prelazi na Bosnu i Hercegovinu: „Tamo nacionalista Dodik nastoji da uz pomoć Rusa pretvori Republiku Srpsku u državu potpuno odvojenu od Bosne i Hercegovine. Najdraže bi mu bilo da državnu teritoriju Srbije proširi tim delom bosanskog tla. Njegova argumentacija je srpska većina stanovništva, tu konstrukcija je poznata kod Rusa iz Donbasa, u Pridnjestrovlju, kao i u Južnoj Osetiji i Abhaziji koje su u Gruziji. Na sve strane ista slika.  Putin nigde ne želi mir, svuda podstiče argumentom većinskog naroda posredničke ratove – a potom ih proširuje u vojnu sferu. I uvek iskušava Zapad i njegovu spremnost da svoje vrednosti kao što su Sloboda i samoodređenjene brani samo svečanim govorima, već i onda kada postane smrtno ozbiljno.

Srbija „u procepu između EU i Rusije“

Za Srbiju se u tekstu kaže da je „u procepu između EU i Rusije“: „U Srbiji je situacija komplikovana. Prema anketama je činjenica da Srbi žele u Evropu, ali imaju i veliki afinitet ka Rusiji. A Evropska unija je činila grešku za greškom. Poslednja je prilikom vakcinacije. Evropska komisija je Srbiji glasno i jasno obećala vakcine – a onda ih nije nikada isporučila. Tada su uskočili Rusi sa Sputnjikom, isto kao i Kinezi, koji tiho, ali strateški dolaze na ona mesta gde Zapad ne pazi. U svakom slučaju, predsednik Srbije je poljubio kinesku zastavu, što je u Briselu uzburkalo duhove. A u evropskom glavnom gradu niko nije hteo da dođe na ideju da su sebi zabili autogol.“

U tekstu se potom postavlja pitanje zašto se nemački kancelar Šolc zalaže za prijem balkanskih država u EU, podsećajući da je u jednom televizijskom gostovanju skrenuo pažnju na Balkan. Šolc je, gostujući kod poznate televizijslke novinarke Majbrit Ilner, rekao da su neki potezi Evropske unije u odnosu na balkanske države potpuno neprihvatljivi i da je SR Jugoslaviju trebalo da uđe u Evropsku uniju još pre 18 godina. Takođe se podseća da je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Šolc upozorio da bi trebalo ubrzati proces prijema i da ga treba aktivno pogurati.

„Dakle, postoji nezaštićeno krilo u zadnjem dvorištu Zapada, u području koje je ima ratno i konfliktno iskustvo. Postoje različite etničke grupe, tu kruži opasan nacionalizam. Pošto Moskva stalno traži priliku da destabilizuje Zapad, to je za nju kao poklon.“

Brisel sprečava prijem Srbije u EU

Dalje se u tekstu konstatuje da Brisel sprečava prijem Srbije u Evropsku uniju: „Analena Berbok je pre svog polaska u region jasno govorila. U nezaštićen prostor ’prodiru akteri kao Rusija, koji nemaju interesa za evropsku budućnost i koji se ne ustežu od podstrekavanja nerešenih sukoba’.“

Autor teksta konstatuje da ti nerešeni konflikti imaju potencijal da podele Evropljane i da je to izuzetno opasno. „Istočni Evropljani, pre svega Poljaci i Mađari, ali i Slovaci, insistiraju na prijemu Srbije u EU. Francuska i briselska birokratija odavno to koče. Njihov argument je – istočno proširenje EU uvelo je u nju niz evroskeptičnih država, pri čemu se evroskepticizmom smatra to što te zemlje staju na put moralno potkrepljenom zahtevu Brisela da određuje kako će one interno biti organizovane. ’Ovi iz Brisela’ ne žele da uvedu u evropsku kuću takav konflikt.“

„Da li je EU poslednja šansa Srbije?“

Jedan od podnaslova u tekstu glasi „Da li je EU poslednja šansa Srbije?“ Autor to obrazlaže ovako: „Predsednik Srbije u zapadnim medijima izbacuje jedan za drugim proevropske stavove. Jedan od njih je da bi bez EU njegova zemlja jedva preživela. U Srbiji on ima pune ruke posla da nacionaliste ne okrene protiv sebe, a da otvoreno ne ozlojedi Ruse. Vučićev kurs nalikuje jahanju na oštrici žileta. U Srbiji su izbori 3. aprila i predsednik za sada ima dobre izglede. Ali situacija ostaje fragilna zbog rata u Ukrajini. Pristupanje NATO nije predmet diskusije.“

„U Beogradu je još prisutna svest o bombardovanju koji je sprovodio NATO zbog užasa za koje se pobrinuo Milošević na Kosovu. Kosovski rat u Srbiji do danas održava u životu Putinov narativ – da se NATO nelegitimno proširio u istočnoj Evropi do granica Rusije. NATO je bombardovao 78 dana i do danas se nagađa zašto je Milošević naposletku odustao od otpora Zapadu. Na kraju, kaže verodostojna verzija, njemu je Moskva uskratila podršku. Tada, pre više od dve decenije Moskva je bila slaba.“

„To je prošlost. Danas se Moskva oseća snažnom, a Zapad je pred pitanjem kako da parira Rusima, ne samo u Ukrajini, već i na Balkanu. Tu se zatvara krug. Zato je sada nemački kancelar Šolc za Zapadni Balkan širom otvorio evropska vrata. To je drastična promena kursa nemačke politike. Ali Šolc se već razume u tako nešto“, piše nemački Fokus.