„Vučić je odjednom izdajnik“: Kako je nemački javni servis ARD izveštavao iz Skupštine Srbije?

Nije čest slučaj da predsednika Srbije glasno kritikuju. Aleksandar Vučić, čiji stil vladavine ima autokratske crte, suviše je čvrsto u sedlu. Međutim, posle iznenađujuće promene kursa po pitanju Kosova, ovog četvrtka su ga u Narodnoj skupštini vređali govoreći mu da je izdajnik.

Dok je šef države branio svoju promenu kursa u parlamentu, nacionalistički opozicioni političari držali su transparente i natpise. Njihov zahtev glasi: „Nema predaje“. Oni žele da se jasno odbaci plan koji su razvile Nemačka i Francuska kako bi se okončale aktuelne tenzije između Srbije i Kosova. Njime je, između ostalog, predviđeno da se dve susedne zemlje formalno ne priznaju, ali da međusobno prihvataju postojanje državno postojanje jedne druge.

Jedan poslanik klero-nacionalističke stranke nazvao je Vučićev kurs „nečuvenim“ i poručio predsedniku da on nema „nikakva ustavna ovlašćenja“. Aplauzi predsedniku stalno su se mogli čuti iz redova vladajuće stranke, ali to nije moglo da sakrije da je Vučić pod velikim pritiskom.

Taj pritisak dolazi spolja. Dan pre nego što predsednik u parlamentu objašnjavao svoju politiku, zvao ga je američki državni sekretar Entoni Blinken. SAD žele konačno opuštanje situacije na Balkanu.

Skeptik i istovremeno zastupnik države

Vučić je na sednici parlamenta sat i po branio svoju novu liniju. On se oslanja na zbližavanje, umesto na vojne pretnje, kao što je to bio slučaj pre nekoliko nedelja. Vučić je umirivao: Još ništa nije potpisano, nastaviće se razgovori.

Vučić je bio skeptičan: Brojne tačke navedene u francusko-nemačkom planu za uspostavljanje mira u regionu su teške ili neprihvatljive. Ali, Vučić zastupa i interese države: Korak ka opuštanju je u vitalnom interesu Srbije. On pritom misli na orijentaciju ka Evropskoj uniji.

To je njegov deklarisani cilj, uveravao je Vučić pre samo nekoliko nedelja u jednom intervjuu. Moćni čovek Srbije ne želi da ugrozi članstvo u EU i zato danas kaže: Srbija mora da ostane na „evropskom putu“, jer od EU zavisi „mnogo stvari“, kao što su „investicije, životni standard, penzije i plate“.

Odakle je Vučić

To što brojni nacionalisti sada pozivaju na izdaju ima veze s istorijom Srbije, ali i sa samim Vučićem. On dolazi iz nacionalističkog pokreta i toleriše demonstracije podrške Putinovom ratu protiv Ukrajine. Njegov novi šef tajne službe deklarisani je prijatelj Rusije. Osim toga, Vučić ne podržava sankcije Rusiji. To nikako ne ide uz približavanje EU.

U Srbiji se smatra da je Kosovo, o kome se raspravljalo u parlamentu, otcepljena pokrajina. Parola „Kosovo = Srbija“ ispisana je na više nadvožnjaka iznad auto-puta u okolini Beograda.

Za nacionalistički misleću Srbiju, priznanje nezavisnosti Kosova stoga je nezamislivo. Dok je predsednik govorio u parlamentu, jedan stariji gospodin na ulici kaže da bi Srbija bez Kosova izgubila svoj identitet.

Jedna žena čak naziva Kosovo „srpskim Jerusalimom“ i upozorava da se na to pitanje ne gleda samo politički. Za nju je tu reč o srpskoj duši. Obični građani sada moraju da se bore za ono što je, kako ona smatra, pravedno pred Bogom: „Ne smemo da dozvolimo da se naša srpska zemlja (Kosovo) poklanja. Ali ne brinite, ona će zauvek ostati srpska, sigurno“, kaže žena.

Pravo vreme za promenu kursa

Koliko god kritike bile glasne, sada je možda pravo vreme da Vučić promeni kurs. Predsednik Srbije ne bi trebalo da se plaši pada – on i njegova stranka jasno su se potvrdili prošle godine na izborima, a sledeći redovni su za tri godine.

Vučić bi kao uspeh mogao da proda i to što kosovska vlada više ne stoji na putu osnivanju Zajednice srpskih opština. To je korak koji je postignut samo uz ogroman pritisak SAD i EU na kosovskog premijera Kurtija.

U svakom slučaju, Srbima koji žive na Kosovu, uglavnom u opštinama na severu i jugu zemlje, Zajednica bi trebalo bi da dâ dalekosežna prava autonomije.

Većina želi u EU

Normalne odnose Srbije i Kosova trebalo bi da pozdravi pre svega mlada populacija Srbije, ona koja jasno razmišlja proevropski. Većina srpskog društva takođe želi da vidi svoju zemlju u Evropskoj uniji, iako je podrška EU u poslednje vreme donekle opala.

To zna i predsednik. U intervjuu za ARD, Vučić je nedavno rekao: „Ako pitate ljude gde žele da žive, uvek dobijete isti odgovor: u Evropskoj uniji. Moramo, dakle, da rešimo ovaj nered u regionu, da stvorimo mir i bezbednost – i onda možete da kažete ljudima da moramo da se fokusiramo na budućnost, a ja ne sumnjam da naša budućnost pripada Evropi i EU. I mi smo deo Evrope.“

Vučić je izgleda sada veoma konkretan u vezi sa svojom politikom – čak i ako su svi koji su angažovani svesni da će proći još mnogo vremena do stvarnog detanta između Kosova i Srbije.