Nemački list: Srbija važila za perspektivnog kandidata, a Vučić bio viđen kao reformator

„Srbija nije našla odgovor na ključno pitanje Kosova, a kritike Vučića stižu i po drugom pitanju. Iz EU parlamenta je nedavno Manfred Veber, lider demohrišćanske EPP, upozorio da Vučić mora da donese odluku – da li je na strani Evrope ili na strani Rusije“, navodi nemački list.

Kada je u pitanju Kosovo, konstatuje se da je taj prostor još uvek „daleko od ulaska u EU“ i podseća da do sada pet zemalja EU nije priznalo postojanje države Kosovo, jer „ne žele da stvore presedan za separatiste u svojoj zemlji“.

Tu su i Izveštaji EK koji, kako se ističe, „redovno otrežnjuju“, jer se uvek navodi da na tom prostoru nema ni funkcionalne tržište ekonomije, ni moderne administracije i pravosuđe“.

„Kao sledeći signal, očekuje se da će EU dozvoliti Kosovarima da ulaze u evropski prostor bez vize – kao što je slučaj sa svim drugim zemljama Zapadnog Balkana“, otkriva Handelblat.

List u pogledu evroperspektiva zapadnobalkanski zemalja podseća i da je Severna Makedonija kandidat za pristupanje još od 2005. godine i da je odavno ispunila sve kriterijume za početak pristupnih pregovora sa EU, ali da je taj proces i dalje blokiran u Savetu EU iako je Grčka odustala od veta, nakon što je zemlja promenila ime u Severna Makedonija 2019. godine.

Proces sada koči Bugarska zahtevom da Makedonija prizna bugarske korene jezika i kulture, a list navodi da, posle jučerašnjeg pada bugradske vlade, nije za očekivati da se skoro nešto promeni u njihovom stavu prema početku pristupnih makedonskih pregovora sa EK.

„Podseća se i da Bosna i Hercegovina ima snažne zagovornike u EU. Zemlja je, dodaje se, podnela zahtev za članstvo, a Austrija vrši pritisak za otvaranje pregovora o pristupanju. Međutim, naglašava se i da Evropska komisija godinama daje izveštaje o ovoj zemlji koji ukazuju na velike probleme, između ostalog da izborni zakon i finansiranje partija ne ispunjavaju evropske standarde, dok se odluke Ustavnog suda se ne sprovode, a administrativne i pravosudne reforme su još uvek u ranoj fazi.

Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji nedavno je kritikovao države članice jer su previše opraštale BiH, što bi moglo da destabilizuje ceo proces proširenja EU“, podseća Handelblat.

Donedavno se prijem novih članica u EU smatrao politički nemogućim, ali je onda došao rat u Ukrajini, konstatuje se u tekstu objavljenom u nemačkom Handelsblatu, koji, u susret današnjem samitu šefova država EU, otkriva sadržaj nacrta deklaracije sa samita i belešku o prethodnim konsultacijama između država članica i Komisije.

„Ukrajina i Moldavija će na Samitu dobiti status željenog kandidata. Međutim, nejasno je da li je dobra volja dovoljna i za zemlje Zapadnog Balkana. O tome se još pregovara, a računa se
da je predsednik Saveta EU Šarl Mišel sazvao zaseban samit za čelnike država Zapadnog Balkana svega nekoliko sati pre samita EU kako bi se sporno pitanje odvojilo od pitanja Ukrajine“, konstatuje nemački list.

Ulozi su, tvrdi Handelsblat, veliki: ako EU ne uspe da pridobije zemlje koje su joj u neposrednom okruženju, politički rivali, poput Rusije i Kine nastaviće da šire svoj uticaj.

List ocenjuje kako Evopi preti opasnost da „izgubi Zapadni Balkan – region koji već godinama čeka pozitivan signal iz Brisela“.

„Prema novom istraživanju Evrobarometra, 58 odsto Evropljana želi da EU brže primi nove članice. Najviše podrške proširenju je u Poljskoj (80 odsto) i Irskoj (77 odsto). U Nemačkoj, proširenje podržava 53 odsto stanovnika“, navodi Handelsblat.

Prema nacrtu deklaracije Samita, u čiji sadržaj je nemački list imao uvid, „šefovi vlada EU će slediti preporuku Komisije i Ukrajinu učiniti kandidatom za pristupanje.“

Ukrajina ima trgovinski sporazum sa EU od 2014. godine, a prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ova zemlja je već usvojila 70 odsto pravila EU.

„Ali, lista obaveza je i dalje veoma duga. Između ostalog, Brisel poziva na reformu Ustavnog suda, ali i jačanje svih državnih organa ove zemlje kojima je zadatak kontrola sprovođenja zakona i borba protiv korupcije“, konstatuje nemački list.

U poziciji sličnoj Ukrajini, kada je u pitanju približavanje članstvu EU, nalazi se i Gruzija, čije su delove, kako list navodi „godinama okupirale ruske trupe“.

„Pre godinu dana, 19. aprila 2021. godine, dve glavne stranke u Gruziji su se, uz posredovanje EU, saglasile oko zajedničkog programa reformi. Ovo je pozdravljeno kao napredak na putu ka EU, ali su samo posle tri meseca, predstavnici vladajuće stranke otkazali saradnju. To je učinilo dalje približavanje EU ove zemlje manje verovatnim“, podseća nemački list.

Evropska komisija je, kako se dalje navodi, na nedavno podnetu aplikaciju za članstvo odgovorila negativno, uz komentar da će Gruziji status kandidata „biti dodeljen tek ako se ova zemlja pozabavi problemom političke polarizacije, u skladu sa sporazumom od 19. aprila“.

S druge strane, očekuje se da na današnjem Samitu Moldavija dobije status kandidata. U preporuci Komisije EU, otkriva Handelblat, navodi se da je „ova zemlja prvi put od nezavisnosti na evropskom putu reformi i borbi protiv korupcije“.

Međutim, EK konstatuje da Vlada Moldavije mora da nastavi da gura „deoligarizaciju“ i da smanjuje veliki državni sektor jer država trenutno kontroliše 900 kompanija, što čini 26 odsto ukupne privredne te zemlje.

List podseća i da je Turska u statusu kandidata za prijem u EU od 1999. godine, ali da su dobri rezultati na tom putu simbolični. Razgovori sa Erdoganom su na čekanju od 2018. godine, ali status zemlje kandidata Turskoj još nije ukinut.