Nemački mediji: Nakon uklanjanja barikada uskoro počinju ozbiljni pregovori

„Barikade se uklanjaju, podozrenje ostaje“, naslovljen je izveštaj na portalu nemačkog javnog servisa ARD. Dodaje se da se „štrajk srpskih činovnika nastavlja“, odnosno da nema povratka u kosovske institucije.

Podseća se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ubeđivao kosovske Srbe da ima garancije kosovske vlade, EU i SAD.

„Navodno ne bi trebalo da bude krivičnog progona onih koji su digli pobunu, a pojedini uhapšeni Srbi bi trebalo da budu pušteni“, prenosi ARD. „Osim toga, specijalne jedinice policije trebalo bi da se povuku sa severa Kosova.“

Beograd je dobio rundu, ali ne treba prerano da se raduje

Švajcarski Noje cirher cajtung piše da je Beograd „dobio prvu rundu“ u borbi na barikadama, ali da Srbija „ne bi trebalo prerano da se raduje“.

Autor članka Andreas Ernst, dobar poznavalac Balkana, u tom tekstu piše da je „Zapad primorao Kosovo da izađe u susret srpskoj manjini. Utoliko više raste pritisak na Beograd da prizna Kosovo.“

Ističe se nekoliko tačaka iz zajedničkog komunikea EU i SAD kojima je, kako tumači Ernst, zapravo poručeno da neće biti nikakvog gonjenja ljudi koji su mirno protestovali na barikadama, da će Euleks povesti više računa da krivično gonjenje Srba bude fer i korektno, kao i da se i dalje insistira na što bržem osnivanju Zajednice srpskih opština.

U odvojenom pismu, piše ciriški list, Kfor je potvrdio da kosovska specijalna policija na severu sme da operiše samo uz dozvolu Kfora. „Do sada je bilo sporno da li takvo pravilo postoji. Ono relativizuje suverenitet Prištine na jednom delu svoje teritorije“, dodaje se u tekstu.

Mnogo odjeka imala je odluka da se bivši policajac Dejan Pantić, optužen za terorizam, pusti u kućni pritvor. To je kritikovao i premijer Aljbin Kurti, a njegovo Samoopredeljenje je potez sudija nazvalo „izdajom“.

„I Kosovari i Srbi iza odluke suda vide ruku zapadnih kriznih menadžera. Upravo je povratak bivšeg policajca kući primirio napetosti koje su trajale nedeljama“, ocenjuje Noje cirher cajtung.

Ernst dalje opisuje Kurtijev „legalizam“: najpre je hteo da uvede kosovske registarske tablice na Sever, potom da raspiše izbore za četiri opštine na Severu nakon što su gradonačelnici podneli ostavke. To bi, dodaje se, značilo da bi kosovski Albanci moli da upravljaju srpskim naseljima. „To ne bi izašlo na dobro“, navodi se u tekstu.

„Kurtijev politički pristup prema kosovskim Srbima sastoji se u tome da ih tretira kao i sve druge građane, sa istim pravima i obavezama. On navodi da je Kosovo država svojih građana, nezavisno od etničke pripadnosti. Srpska naselja na Severu posmatra kao integralni deo zemlje. Sada mu je taj legalistički pristup propao“, piše švajcarski list.

„I to ne zato što se ponaša diskriminatorski, kako mnogi kosovski Srbi tvrde. Upravo suprotno. On zanemaruje sasvim različita iskustva koja grade identitet kosovskih Albanaca i Srba. Potonji se u većini nisu pomirili sa time da od 2008. žive u drugoj zemlji – u Republici Kosovu umesto u srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji“, navodi se dalje.

„Za tu manjinu je potreban poseban aranžman ukoliko se hoće da se jednog dana ne osećaju samo kao građani Srbije već i kao građani Kosova“, ocenjuje autor Andreas Ernst.

EU i SAD će izvršiti pritisak da se formira Zajednica srpskih opština, dodaje se. „Zbilja se ishod poslednje runde krize može posmatrati kao uspeh Beograda, kao što to čini Vučić.“

„Ali po svemu sudeći uskoro počinju ozbiljni pregovori u kojima će na stolu biti dugoročni odnosi Beograda i Prištine. A tu su srpske karte lošije od onih koje ima Kosovo. Na stolu je predlog koji od Srbije traži makar faktičko priznanje kosovske državnosti“, zaključuje Ernst za Noje cirher cajtung.

Razoran bilans režirane krize

U komentaru austrijskog lista Standard piše da uklanjanje barikada ne donosi održivi mir. „Posebno je zabrinjavajuće što su EU i NATO pristali na uslove militantnih aktivista koji su pod kontrolom srpskog predsednika Aleksandra Vučića i nemaju mandat da pregovaraju.“

Autorka komentara Adelhajd Velfl dalje piše da je tako predmet pregovora postalo „najvažnije dobro zapadnih demokratija – pravna država“.

„Bilans ove režirane krize je razoran: Kosovo ne sme da se postara da vlasnici vozila imaju predviđene registarske oznake, i ne sme da u predviđenom roku održava izbore. Ljudi koji ilegalno blokiraju saobraćaj ne mogu za to biti terećeni, a sopstvena policija ne sme da ostvari monopol sile“, dodaje se u tekstu bečkog lista.

„Istovremeno srpska vlada ulazi u dijalog pod okriljem EU sa uvećanim pregovaračkim kapitalom. Vučić već dugo hoće da progura podelu Kosova po etničkim kriterijumima. Za to pomoć dobija iz Kremlja“, piše Standard.

„Kremlj profitira od toga ako se pažnja i resursi EU, NATO i SAD usmere i na Balkan, a ne samo na Ukrajinu. U Moskvi nadalje ismevaju nesposobne Evropljane“, zaključuje se u komentaru.