Nemački mediji o pariskoj konferenciji

Više od osam godina se državnici iz regiona sastaju o okviru Regionalnog saveta za saradnju. Krajem maja su šefovi država jugoistočne Evrope održali godišnji samit u Sarajevu u okviru procesa Brdo-Brioni. I pored svega toga, Nemačka je pre dve godine lansirala novi format poznat kao Konferencija o Zapadnom Balkanu.

Posle Berlina (2014) i Beča (2015), sada se, u ponedeljak 4. jula, sastanak održava u Parizu. Šefovi država i vlada Srbije, Albanije, Makedonije, BiH, Crne Gore i Kosova trebalo bi da se sastanu s najvažnijim političarima EU, Nemačke, Francuske, Austrije i drugih zemalja Unije. Zvanični cilj: balkanske zemlje treba brže približiti Briselu, navodi Dojče vele.

Kako se ističe, problem je međutim u tome, što u u dogledno vreme neće biti proširenja EU – to su između ostalih rekli šef Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Bundestaga Norbert Lamert. Nakon što su se Britanci izjasnili za Bregzit, spremnost da se u Uniju uvode nove članice praktično je nepostojeća. Konsolidacija pre proširenja – to je sada briselska dogma, tvrdi Dojče vele. Kako se navodi u tekstu, ipak, u Briselu postoji čitava horda političara, diplomata i stručnjaka kojima je posao da pripremaju balkanske države za članstvo u EU. Taj tim predvodi komesar za proširenje Johanes Han sa evropskim parlamentarcima zaduženim za region poput nemačkog demohrišćanina Dejvida Mekalistera, izvestioca za Srbiju. Oni ponavljaju da je i dalje na snazi „obećanje“ Evropljana zemljama Balkana dato na konferenciji u Solunu 2003. Tada je rečeno da EU nije potpuna bez Balkana, podseća Dojče vele. Stručnjaci redovno putuju u balkanske zemlje i tamo uveravaju domaćine i novinare da je „pristupna perspektiva neokrnjena“.

Ali, kako se zaključuje jaz između zaustavljenog proširenja EU i uvek novih obećanja očigledno bi trebalo da premoste Konferencije o Zapadnom Balkanu. EU želi da održi državice jugoistočne Evrope u dobroj veri sa 12 milijardi evra za period od 2014-2020. Tu je recimo novi autoput duž Jadrana ili od Niša do Prištine ili modernizacija propale železničke veze između Beograda i Sarajeva. Ili osnivanje radionice mladih iz bivših zaraćenih republika po ugledu na nemačko-francuske odnose.

Ipak, politika koju je EU na Balkanu vodila uz pomoć svojih milijardi, posle deceniju i po otkriva više problema nego rešenja. Iako je Brisel pre tri godine isposlovao dogovor tradicionalnih neprijatelja, Srbije i Kosova, gotovo nijedna tačka nije sprovedena. Ni posle više od godinu dana Uniji ne uspeva da svojim posredovanjem sredi politički haos u Makedoniji. Brisel nema uspeha ni u decenijskoj svađi Skoplja i Atine o imenu Makedonije, podseća Dojče vele.