Nemački mediji o tenzijama između Srbije i Kosova: „Rusi koji su pobegli od Putina menjaju Beograd“

„Tenzije između Srbije i Kosova ponovo rastu“, prenosi portal nemačkog javnog servisa ARD. „Nakon pucnjave u blizini srpskih blokada puteva na Kosovu, Srbija je podigla borbenu gotovost svoje vojske na granici sa susednom zemljom na ’najviši nivo’ (…) Nejasno je šta to naređenje na terenu znači, pogotovo jer su srpske snage na granici već neko vreme u pripravnosti.“

Zidojče cajtung takođe piše da su se napetosti između Kosova i Srbije tokom poslednjih nedelja povećale i da je srpska vlada zbog toga podigla borbenu gotovost svoje vojske. Minhenski list podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još u nedelju naredio načelniku generalštaba Milanu Mojsiloviću da se uputi u pogranično područje, jer je situacija na granici „komplikovana i složena“.

Nedeljnik Špigel podseća da „stotine Srba već nedeljama blokira saobraćaj na severu Kosova“ i dodaje: „Neposredno pre nego što je načelnik generalštaba krenuo u pogranično područje, nekoliko srpskih medija je na onlajn-mrežama podelilo snimak na kome se čuju pucnji. Kako se navodi, reč je o ’borbama’ do kojih je došlo u nedelju predveče. Kosovske oružane snage navodno su pokušale da uklone barikadu koju su prethodno postavili Srbi. Kosovska policija to je odmah demantovala“, objavio je Špigel u svom onlajn-izdanju.

Dolaskom Rusa Beograd se menja nezabeleženom brzinom

Situacijom na Balkanu, odnosno u Srbiji, bavi se i list Frankfurter algemajne cajtung, koji objavljuje tekst o masovnom dolasku Rusa u tu zemlju. Autor članka, novinar Mihael Martens, ocenjuje da se glavni grad Srbije poslednjih meseci menja brzinom kakva je nezabeležena u njegovoj dugoj istoriji.

„Razlog za to je veliki broj ljudi iz Rusije koji su se naselili u glavnom gradu Srbije nakon ruskog napada na Ukrajinu. Stigli su u dva talasa. Prvi talas Beograd je zahvatio ubrzo nakon 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. To su uglavnom bili odlučno opozicioni Rusi koji sa svojom savešću nisu mogli ili nisu hteli da pomire to da nastave da žive u zemlji agresora. Drugi su došli prvenstveno iz poslovnih razloga, jer nisu želeli da izgube pristup tržištima i globalno umreženim bankama. Često su i u kombinaciji pragmatični interesi i moralna averzija prema ruskom režimu. Želeli su da njihova firma nastavi sa radom, a nisu želeli da im sin odrasta u fašističkom društvu koje je Putin stvorio u Rusiji, kako to objašnjava jedan bračni uspešan u IT-sektoru.“

Većina Rusa u Beogradu nema finansijskih problema, ali tih problema sada imaju neki Srbi, jer su se zbog dolaska velikog broja Rusa cene stanarina učetvorostručile, piše frankfurtski list.

Drugi talas doseljavanja, kako se navodi, počeo je kada je Putin 21. septembra najavio mobilizaciju. „Taj talas još nije završen, naprotiv. Svakim danom raste broj ruskih državljana prijavljenih u Srbiji. Prema podacima MUP-a Srbije, samo u periodu od februara do oktobra, prebivalište u Srbiji prijavilo je više od 140.000 državljana Rusije, od kojih većina u Beogradu.“

U tekstu se podseća i da, prema podacima MUP-a, u Beogradu ima i oko 23.000 Ukrajinaca i oko 5.500 Belorusa. „Međutim, tih skoro 170.000 ljudi – u međuvremenu ih je verovatno i više – nije ravnomerno raspoređeno po čitavom gradu sa oko dva miliona stanovnika. Oni žive uglavnom u centru i u boljim delovima grada. (…) Ruski je postao drugi jezik Beograda, a Rusi su najveća manjina u gradu.“

Taj drugi talas, kako ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung, smatra se manje političkim. „Deo tog talasa su i neki Rusi koji su možda manje protiv Putina, a više protiv efekata koje na njih same ima njegova politika. U svakom slučaju, oni nemaju nameru da za Putina izgube svoje živote na bojnom polju.”

Između iseljenika prvog i drugog talasa u Beogradu ponekad postoji i animozitet, i politički aktivnim Rusima koji su deo prvog talasa, smeta oportunizam nekih njihovih sunarodnika koji žive u Beogradu, piše frankfurtski list.

„Ali ne mora uvek oportunizam da bude razlog za njihovu uzdržanost. Jedan organizator ruske dijaspore kaže da neki Rusi velikodušno daju donacije za proteste protiv Putina, ali vode računa o tome da ne nastupaju javno, jer u Rusiji i dalje imaju rođake ili poslovne interese. Njihov oprez je razumljiv, s obzirom na to da je na čelu srpske tajne službe odnedavno Aleksandar Vulin, proruski političar i verni sledbenik predsednika Aleksandra Vučića. Oni ne žele da se eksponiraju u zemlji čije stanovništvo ih je dočekalo raširenih ruku, ali čija je politika kolebljiva“, zaključuje Martens u članku za Frankfurter algemajne cajtung.