Nemački model osnova za saradnju s Prištinom

Na takvo moguće uspostavljanje srpsko-kosovske saradnje ukazao je u razgovoru za Danas i Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije u Beogradu, koji je rekao da bi odnosi dve Nemačke mogli da budu primer Srbiji da može da sarađuje s Kosovom, a da zadrži svoje protivljenje nezavisnosti. Na važnost što bržeg rešavanja dobrosusedskih odnosa podsetio je i belgijski državni sekretar za evropska pitanja Olivije Šastel, rekavši da će Belgija, tokom svog predsedavanja Uniji od 1. jula, insistirati na tome da su dobri međususedski odnosi s Kosovom i regionalna saradnja ključni uslovi za napredak Srbije prema članstvu u EU. On je rekao i da je „kristalno jasno“ da Srbija neće moći da uđe u EU pre nego što se reši problem Kosova.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji srpski ambasador u Francuskoj, kaže za Danas da se „saradnja Srbije i Kosova može ostvariti na modelu saradnje Istočne i Zapadne Nemačke, tako što bi tim stručnjaka na ozbiljan način utvrdio koja su to pitanja oko kojih može da se sarađuje, a da se implicitno ili eksplicitno ne prizna nezavisnost“.

– Model dve Nemačke baziran je na iskustvima „Brantove spoljne politike“, kada su Istočna i Zapadna Nemačka uspele da se dogovore oko rešavanja najvažnijih pitanja njihovih građana, a međusobno se nisu priznavale. Evropski pregovarač Volfgang Išinger je pre dve godine preuzeo veliki problem u pregovorima Srbije i Kosova i na najbolji način pokušao da na iskustvima svoje zemlje ukaže na mogući način rešavanja problema. Čak se među srpskom delegacijom, koja je učestvovala u pregovorima, pojavilo mišljenje da je taj predlog možda bio prebrzo odbačen. Ambasador Vordsvort je u tom kontekstu mogao da pomene i kako je nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler rešavao pitanje odnosa Severne Irske i Republike Irske – kaže Simić.

Na konstataciju belgijskog zvaničnika da je pitanje vremena kada će neka od zemalja EU otvoriti temu „dobrosusedskih odnose Srbije i Kosova“, Simić navodi da je to sasvim očekivano i da se i ranije znalo, iako su srpski zvaničnici pokušavali to da ublaže, da će Kosovo biti problem u integracijama Srbije.

– Ukoliko Srbija bude kapriciozno govorila i odgovarala logikom „ili -ili“, neće dobiti ništa pozitivno. Vreme je da počnemo da komuniciramo na evropski način i pokušamo da budemo deo rešenja, iako možda s druge strane ne možemo da imamo sagovornika – zaključuje Predrag Simić.

Čedomir Antić, istoričar i predsednik Naprednog kluba, za Danas kaže da ideja o saradnji Srbije i Kosova po modelu dve Nemačke nije nova i da se javila pre 2008, u vreme kada se raspravljalo šta znači koncept „više od autonomije – manje od nezavisnosti“ u odnosu na punu nezavisnost.

– Srbiji danas, 20 godina po završetku hladnog rata, predlažu rešenja iz tog doba. Treba znati da 1945, kada je Nemačka pobeđena u ratu, nije postojala namera o stvaranju dve države. Onaj ko danas predlaže takav model odnosa Srbije i Kosova mogao bi da bude shvaćen kao neko ko kaže da je podela privremena i neopravdana – upozorava Antić.

On navodi različite okolnosti koje su imale dve Nemačke u odnosu na Srbiju i Kosovo.

– U obe Nemačke je živeo nemački narod. Posle 1945. i 1949, kada je nastala Istočna Nemačka, ni u jednoj od te dve zemlje nije bilo ubistava i etničkog čišćenja, što je razlika u odnosu na Kosovo i Srbiju. Bez obzira na manjkavosti tog predloga, uveren sam u dobre namere ambasadora Vordsvorta, koji je u vreme hladnog rata službovao u Nemačkoj – zaključuje Antić.