Nemački novinar o izborima u Srbiji: Stabilnost je varljiva

Ako je svet i poludeo, u srcu Balkana očito vladaju mir i zadovoljstvo. Decenijama se govorilo da će države tog turbulentnog regiona ući u mirne vode tek ako zauzmu kurs prema Evropi, razviju demokratiju i pravnu državu, ali je to bila zabluda, smatra Mapes Nidik.

Kao da je Srbija došla sebi tek sa autokratom Vučićem na čelu. Umesto da se vuče za tromim tankerom Evropske unije, predsednik Srbije čvrstom rukom kormilari državnim brodom kroz hridi i pokazuje u koju luku bi da pristane, jer će već u subotu otputovati u Belu kuću kako bi slavio „pomirenje“, ili makar „novo poglavlje“ u odnosima sa Kosovom, naveo je nemački novinar i dodao da bezbednost i red ne garantuju Evropa i Angela Merkel, nego Vučić i – teško je poverovati – Donald Tramp.

On smatra da je ubedljivi rezultat izbora pogrešno tumačiti kao veliko poverenje koje građani imaju u predsednika i ocenjuje da Srpska napredna stranka nije jedna, nego jedina aparatura moći, kao nekada Komunistička partija.

Onome ko stranci duguje radno mesto ili funkciju, a u Srbiji su to manje-više svi, pametno je da glasa za SNS, jer ako ona izgubi moć, pojedinac može da ostane bez posla. To je zatvoren sistem, ocenio je Mapes Nidik.

Prema njegovim rečima, sistem je stabilan, baš kao nekada komunistički, što znači da može da funkcioniše samo dok ima nešto da podeli, što se do sada radilo spretno: novac iz EU ili investicije iz Kine su, do korona-krize, donele Srbiji drugi najveći rast u regionu, posle Rumunije.

Investitori, podseća autor, cene Srbiju jer je moćna stranka za njih jedini šalter na kojem se lako dobijaju dozvole i koji rešava sve probleme. Nema više nikog da mu protivreči, Srpska pravoslavna crkva je na kratkom povocu, i predsednik je konačno slobodan da reši pitanje Kosova na svoj način, ocenio je nemački novinar i dodao da se već dve godine Vučić i njegov albanski alter-ego Hašim Tači zalažu za razmenu teritorija.

Nema tu, smatra, ni govora od pravog pomirenja, od suočavanja sa prošlošću, od smanjenja svakodnevnih tenzija, od susreta dvaju društava. Efekat bi bio upravo suprotan: dvojica vođa bi, ako se ostvari njihov scenario, bili gospodari u sopstvenim kućama koji više nemaju obavezu da se osvrću na dosadne manjine.

Skoro 63 odsto glasova su fantastičan rezultat, ali stabilnost je, znamo, varljiva stvar, zaključio je Mapes Nidik, podsetivši šta je rusko-američki autor Aleksej Jurčak napisao o iskustvu svoje generacije: „Sve je zauvek, dok više nije“.