Foto: Pixabay/Engin_Akyurt“Rusija briljantno igra na terenu mekih instrumenata moći kako bi osvojila srca Srba. Ako neko želi da se suprotstavi ovom uticaju, mora da igra njihovu igru”, poručuje Tomas Braj, bivši dopisnik DPA u Jugoističnoj Evropi.
Braj u publikaciji „Ruski mediji na Balkanu – studija slučaja, kako moskovska propaganda utiče na Srbiju“, u izdanju fondacije Fridrih Nojman, analizira način na koji ruska državna agencija Sputnjik utiče na srpsku medijsku scenu.
EU očigledno nije dovoljno svesna osnovnog problema. Naprotiv, čak se negira značaj Sputnjika za srpsku informativnu scenu. Iako se na globalnom nivou mnogo pažnje posvećuje ruskim medijima kada je reč o širenju dezinformacia o Evropskoj uniji i Zapadu, u tim istraživanjima Sputnjik Srbija se nije pojavio kao značajan izvor informacija o ovoj temi, navodi Braj.
Zanimljivo je da čak i vodeći srpski novinari takođe sumnjaju u ovaj uticaj, dodaje on.
„Medijska uloga Rusije je precenjena, rekla je većina od 15 vodećih novinara u anketi istraživača Vuka Velebita. To je pre neka vrsta „rusofilije“ srpskih medija. Međutim, postignuta je saglasnost da se o Rusiji izveštava „pristrasno, nekritički i površno“, da je izveštavanje prilagođeno Putinu i da se teritorijalno najveća zemlja na svetu izjednačava sa njim. Takođe, postoji saglasnost da u srpskim medijima praktično nema kritičnih izveštaja o Rusiji“, ističe autor publikacije.
„U Srbiji se preko Sputnjika izveštava čak i o događajima iz Nemačke, pri čemu su u konkretnom slučaju pogrešno prenete izjave virusologa Kristijana Drostena o mutaciji korona virusa u Velikoj Britaniji: Ovde, međutim, ulogu igra manje sadržaj, nego mehanizam informisanja. Sputnjik preuzima, a srpski mediji prepisuju“, navodi Tomas Braj.
“Kako je uopšte moguće da većina štampanih medija u Srbiji svakodnevno stiže na kioske sa bombastičnim naslovima i tekstovima (a da ne pominjemo izveštaje nacionalnih televizijskih kanala), pri čemu bi čak i površna logika morala jasno otkriti da je većina tih „senzacija“ prosto izmišljena i da nemaju nikakve veze sa stvarnošću?
Zašto čitaoci ovim medijima, koji su često već sledećeg dana iznova uhvaćeni u laži, ne okrenu leđa? Zašto njihovi tiraži i njihova gledanost ne opadaju? Odgovor je jednostavan – strpljivom i dugom pripremom i neprekidnim ponavljanjem istih ili sličnih scenarija deo medijske publike je na informacije počeo da gleda kao na popularnu muziku koju sluša. A to znači da ne proveravaju da li je reč o istini, nego da polaze od toga da li im lepo zvuči, da li je u skladu sa njihovim očekivanjima i da li pogađa njihov ukus“, prenosi se u Brajevoj analizi zaključak glavnog urednika privatne novinske agencije Beta, Dragan Janjić, koji je umro krajem 2020.
“Ruska propagandna paljba, koju prihvata i intenzivira očigledna većina srpskih medija dovodi do pravih stilskih bisera u sadržinskom smislu. To pokazuje čak i letimičan pogled na naslovne strane štampanih medija”, navodi se u publikaciji, uz navođenje pojedinih naslova iz srpske štampe:
„Plan Bajdena i Merkelove – teraju Ruse i Kineze iz Srbije, Amerikanci hteli daubiju Vučića, EU plaća udar na Vučića, CIA radi Vučiću o glavi, NATO i ISIS pripremaju haos na (fudbalskom) Svetskom prvenstvu, Ludaci sa Zapada spremaju veliko zlo, 18.000 NATO vojnika sprema udar na Putina, Srbomrsci savetuju Bajdenu: Srušite Vučića ako ne prizna Kosovo, Zapad je pomogao teroristima da stvore ,državu’ (Kosovo), SAD i NATO ratuju sa Rusijom u Srbiji…”
Tomas Braj zaključuje da ovakvi naslovi “sami po sebi otkrivaju sopstvenu apsurdnost kada se uzme u obzir da Vašington i Brisel žele da Srbiju integrišu u evroatlantske strukture i stoga ni na koji način ne žele da je destabilizuju“.
On se posebno osvrće i na ofanzivni ruski pristup:
„Sputnjik ne samo da podgreva kosovski sukob, već i daje smernice Srbiji. Kada je Međunarodna krizna grupa u januaru 2021. godine predstavila dokumenat o sukobu na Kosovu, Sputnjik je svojim tumačenjem prešao u ofanzivu: Srbiji nude da kapitulira, ‘Kompromis’ je priznanje Kosova i razmena teritorija… Prilog su odmah bez dodatnog uređivanja preuzeli npr. portal B92 i Vidovdan…“
„Budući da politička elita – pre svega predsednik Aleksandar Vučić – gotovo u potpunosti kontroliše medijsku scenu, medijske ponude iz Rusije su itekako dobrodošle
S obzirom da štampani i elektronski srpski mediji, kao i mediji drugih zemalja u regionu, pate od hronično nedovoljnog finansiranja, besplatne informacije koje nudi Rusija dobijaju još veću težinu. Budući da se još i prezentuju na nacionalnom jeziku, po pravilu se preuzimaju direktno bez daljeg uređivanja. Takvo preuzimanje bez dodatnog uređivanja odnosi se i na tekstove Dojče Vele ili Radija Slobodna Evropa na srpskom jeziku. Međutim, radi se o novinarskim tekstovima baziranim na standardima zapadnih medija“, smatra Tomas Braj.
„Moskva čini sve da učvrsti svoju ulogu arbitra u korist Beograda podgrevanjem regionalnih nacionalnih sukoba. Stoga nije slučajno što se Srbi u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni Hercegovini smatraju najbližim ruskim saveznicima u jugoistočnoj Evropi u geopolitičkoj borbi sa SAD-om i Evropom“, zaključuje autor publikacije.
O autoru
Autor publikacije Tomas Braj (Dr. Thomas Brey M.A), prema dostupnoj biografiji studirao je istočnoevropsku istoriju i komunikacije u Bohumu, Majncu i Minsteru. Doktorirao je na Univerzitetu Bohum sa radom o jugoslovenskom samoupravnom socijalizmu. Od 1983. bio je dopisnik DPA (Dojče Prese) za balkanske zemlje sa sedištem u Beogradu, a od 2012. rukovodilac regionalne kancelarije za sve kancelarije DPA u Jugoistočnoj Evropi. U penziji je od 2018.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
