Nemački portret srpskog predsednika: Političko remek-delo

Tokom godina vlasti, Vučić je iznutra izgulio sve državne, ekonomske, društvene i političke institucije i pretvorio ih u svoje privatne filijale. Izbori se redovno manipulišu, piše u tekstu Tomasa Braja, čije delove prenosimo, objavljenom na portalu Nemačkog društva za spoljnu politiku.

Suzdržane kritike Brisela

Predsednik je učestvovanjem na strani svoje vladajuće partije na parlamentarnim izborima masovno prekršio ustav, koji predsedniku upravo to partijsko-političko učešće zabranjuje. Iako je Srbija više od deset godina kandidat za članstvo u EU, iz Brisela je za to dobio samo vrlo suzdržane kritike.

Ovaj EU-kandidat ​​održava najprisnije odnose i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je Srbiju više puta opisao kao svog najbližeg saveznika u Evropi. Shodno tome, mala balkanska zemlja tvrdoglavo odbija da uvede sankcije Rusiji, što od nje traži EU.

Vučić je rekao da se poslednjih godina 17 puta sastao sa Putinom. Avio-kompanija Air Serbia leti i dalje za Moskvu i Sankt Peterburg, suprotno zahtevima EU, a najviše ruske političare koje je sankcionisao Zapad u Beogradu dočekuju raširenih ruku.

Prisno sa Si Đinpingom

Slično prisan je i odnos sa kineskim državnim i komunističkim partijskim liderom Si Đinpingom, koji je za svog poslednjeg putovanja po Evropu, u maju, Srbiji i Mađarskoj na vernosti zahvalo zasebnim posetama. Ove dve države se smatraju glavnim centrima kineskog „Novog Puta Svile“.

Zato Peking skupim kreditima gradi železničke pruge, autoputeve i elektrane po Srbiji. Prvoklasni pravnik Vučić uživa u svojoj politici klackalice između autokrata i demokrata, kojom svojim fanovima kod kuće daje osećaj internacionalnog značaja koji daleko prevazilazi političku i ekonomsku težinu zemlje sa manje od sedam miliona stanovnika.

Milošević mu je dao zadatak

Dvometraš je više od tri decenije na značajnim funkcijama Srbije. Prvo kao generalni sekretar Radikalne stranke, koja je svojom velikosrpskom ideologijom bila jedan od pokretača ratova (1991-1999) u raspadajućoj multietničkoj državi Jugoslaviji.

Tadašnji predsednik Slobodan Milošević brzo je primetio ambicioznog političara Vučića. I dao mu zadatak da ka ministar informacija (1998-2000) podavi srpske medije: iskustvo koje je danas usavršio do perfekcije. Kontrolisani medijski pejzaž Srbije je sada, uz nekoliko izuzetaka, degradiran na nastupe predsednika.

Mein kleines Vucic-Porträt ist heute in der Zeitschrift Internationale Politik erschienen. Das ist die Fachzeitschrift der Deutschen Gesellschaft für Auswärtige Politik in Berlin: https://t.co/R6MMa24Rzx

— Thomas Brey (@breybelgrad) September 2, 2024

Vinoljubac je tako medijalno stvorio virtuelni svet koji očigledno ostavlja snažan utisak na veliki deo populacije. Novine svakodnevno svojim slavljeničkim izveštajima dograđuju mit o heroju Vučiću.

„Komandant“

Najnoviji vrhunac dosegnut je pesmom koja je recitovana na državnoj televiziji, čiji refren slavi „Komandanta Aleksandra“. Vučić, koji se nikad nije usudio da vodi javnu raspravu sa nekim svojim kritičarem, se najkasnije svakog drugog dana pojavljuje na ekranima nacionalnih TV kanala sa monolozima koji ponekad traju satima. Psiholozi kažu da je predsednik Srbije narcis koji žudi za pažnjom.

Uprkos nedemokratskom i autokratskom ličnom sistemu vlasti, amaterski košarkaš uživa podršku Nemačke.

Legendarna je njegova bliska lična veza sa bivšom kancelarkom Merkel, koju su u srbskim cenzurisanim medijima uvek s ljubavlju opisivali kao „našu Angelu“.

Merkelova je Vučiću više puta pomagala u izbonim kampanjama pozivajući ga na obed u berlinskom Uredu Saveznog Kancelara. CDU pod Merkel je maksimalno podržavala Vučića i njegovu partiju kroz organizacionu pomoć i coaching, sve do upustava za pisanje partijskog programa.

Nije opravdao očekivanja da prizna Kosovo

Računica iza toga: genijalni taktičar će, posle gomile ratova, čuvati mir na Balkanu i, pre svega, rešiti decenijama star problem: konflikt sa otcepljenom srpskom bivšom pokrajinom Kosovo, skoro isključivo naseljeno Albancima. Kosovo, koje je nezavisno od 2008, sada je po međunarodnom pravu priznalo oko 100 država, ali ne i Srbija, koja želi nazad svoju bivšu pokrajinu. Uprkos višedecenijskim pregovorima koje je vodila EU, Vučić nije opravdao ova očekivanja.

No od masovnog iseljavanja iz Srbije posebno profitiraju pre svega Nemačka i Austrija. Ove dve EU-države daju sve od sebe da dobiju srbsko medicinsko osoblje – lekari i medicinske sestre u velikom broju emigriraju zbog loših plata i partijsko-političke dominacije u njihovim profesijama u Srbiji.

Veliki delovi Srbije su stoga danas drastično nedovoljno medicinski opskrbljeni. Iako Nemačka decenijama vodi kampanju da se Kosovu dozvoli pridruživanje međunarodnim organizacijama, Berlin je prošlog maja sprečio Prištinu da pristupi Savetu Evrope. Litijumski projekat je očigledno učinio svoje. „Za EU je ekonomija važnija od demokratije“, grde opozicionari.

Šta je uradio opoziciji?

Opoziciju u Srbiji je Vučić rasparčao i marginalizovao do neprepoznativosti. Ona ima samo jednu tačku u programu: „Vučić mora da ode“. Što očigledno nije dovoljno kao alternativna politička ponuda. “Prvom čoveku u državi“ uobičajno uspeva da pridobije vodeće kritičare na svoju stranu časteći ih položajima, ličnim privilegijama ili privatnim kreditima. Vučić, koji je Merkel više puta javno opisivao kao svog učitelja, je od samog sebe bukvalno napravio “bezalternativnog” čoveka Srbije.

EU podržava Srbuju sa velikim brojem savetnika i uplatama milijardi eura. Dve trećine trgovine i stranih investicija u Srbiji dolazi iz zemalja EU. Uprkos tome Vučićevi mediji redovno huškaju protiv Zapada. Koji navodno planira da ubije predsednika, upropasti Srbiju i dovede slabu opoziciju na vlast. Sve susedne zemlje, bez izuzetka, Vučićevi mediji optužuju da žele da nanesu štetu Srbiji.

Ovaj permanentni agitprop u cenzurisanim medijima dramatično obmanjuje građane Srbije: većina njih sada veruje da su Rusija i Kina pravi prijatelji i pokrovitelji njihove zemlje – što je spektakularno irealni opis stvarnosti.

Sila na Balkanu

Vučić majstorski ume da Zapadu demonstrira svoju moć. On redovno započinje sukobe sa svim susednim državama da bi ih potom kao „mirotvorac“ rešio. On dramatizuje ove krize kroz stalno davanje uzbuna svojoj armije, da bi ih isto tako iznenada okončao kao što ih je i započeo. Cilj je da se zapadnim prestonicama pokaže da je on sila na Balkanu oko koje se sve vrti i koju niko ne može ignorisati.

Najnoviji litijumski sporazum je još jedan stub ove političke taktike. On obezbeđuje opstanak Vučićevog sistema u narednih nekoliko godina. Sada predsednik samo treba da se progura i protiv sopstvenog naroda, koji kopanje litijuma ne želi.

Što je veoma rizična igra, čak i za „srpskog Supermana“, piše u tekstu Tomasa Braja koji je sa nemačkog jezika preveo Mirko Vuletić.