Nemački stručnjak pred NATO samit: Kosovo bliže otvorenom sukobu nego BiH

„Mislim da je [Kosovo] bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg“, rekao je Nič iz Nemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP) za Radio slobodna Evropa (RSE).

Kada je reč o Srbiji, Nič je ocenio da predsednik Aleksandar Vučić može dugo da vodi igru „i Zapad i Rusija“.

Uoči samita NATO u Viljnusu Nič je rekao da Ukrajina „može da se nada nečemu višem, ali ne i punopravnom članstvu“.

„Diplomate su radile na preciznim formulacijama, što će pozdraviti sve zemlje članice, jer postoje različita mišljenja o narednim koracima prema Ukrajini“, rekao je uz ocenu da je ;pitanje diplomatskih razgovora šta će tačno biti, iako postoji saglasnost u NATO da će Ukrajina postati članica.

Kada je reč o Švedskoj Nič je rekao da velike nade polaže za narednu godinu.

„Nažalost, cilj da sve države članice ratifikuju članstvo Švedske pre samita u Viljnusu nije ostvaren, jer Turska nije ukinula veto, a Mađarska je takođe odložila ratifikaciju do jeseni… ;Očekujem da će samit u Viljnusu poslati snažan politički signal da je Švedska blizu NATO, da su sve članice osim dve ratifikovale članstvo i da Alijansa može da dočeka Švedsku kao punopravnu članicu“, dodao je.

Nič veruje da je rat u Ukrajini pokazao da je NATO garancija bezbednosti.

„Zaista tako mislim, jer je Ukrajina napadnuta jer nije u NATO. Rusija jasno cilja na najslabije zemlje. ;Pogledajte i Zapadni Balkan. Važno je da su tri od šest zemalja ovog regiona u NATO. I možemo da zamislimo šta bi se desilo, na primer, na Kosovu da nema bezbednosni okvir koji ima, a to je Kfor“, naveo je.

Nič je ocenio da nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini, u Evropi više nema apetita za nejasnoćama ili sivim zonama. „Ili ste na putu za NATO, ili u NATO. [U suprotnom] vi ste ranjivi na ruske hibridne pretnje“, rekao je.

Nemački stručnjak rekao je da je prestao da broji krize između Kosova i Srbije dodajući da „SAD i evropski saveznici gube strpljenje zato što je to skretanje pažnje sa glavne stvari koja se dešava u Evropi [rata u Ukrajini], a koja će odrediti i budućnost Srbije i Kosova“.

„Dakle, žalosno je. Takođe je i pitanje političkih opredeljenja oba lidera [Kosova i Srbije] koliko će daleko ići sa ovim tenzijama i jednostranim akcijama. Jednostrane akcije stizale su uglavnom iz Beograda, a tokom prošle godine i iz Prištine“, dodao je.

Nič je izrazio uverenje da će sa samita NATO u Viljnusu stići potvrda u izjavi da je situacija na Kosovu ozbiljna i da je NATO tu da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu.

„Pitanje je Vlade Kosova u kojoj meri želi da bude u savezu sa svojim glavnim pristalicama na Zapadu i da sa njima koordinira diplomatske korake i prema Srbiji. Jer, ipak se radi o koordinaciji i izgradnji saveza. A istorija sadašnje Vlade Kosova u tom pogledu nije baš dobra“, naveo je.

Na pitanje koliko su stvarni zhatevi Kosova i BiH za ubrzano članstvo u NATO, Niče je rekao da je BiH „daleko ispred“.

„U stvari, BiH je čak ispred onoga što se očekuje da Ukrajina dobije na samitu u Viljnusu, čak i ispred Gruzije, koja je takođe podnela zahtev za članstvo“, dodao je.

Nič je podsetio da „BiH ima akcioni plan za članstvo, iako se zove drugačije“, ali su „njeni naredni koraci blokirani nedostatkom jedinstva između Sarajeva i Banjaluke jer je sadašnje rukovodstvo RS jasno dalo do znanja da ne želi veći napredak i više integracije u NATO“.

„Slučaj Kosova je komplikovaniji, jer postoje četiri zemlje NATO-a koje još ne priznaju Kosovo kao državu. Ali, takođe, ima intenzivnu saradnju sa NATO, ali je sada suspendovana, zbog opšteg delovanja Vlade Kosova, kao odgovor na ružne događaje na severu“, rekao je.

On je ocenio da je Kosovo na sasvim drugom nivou krhkosti nego BiH.

„Mislim da je bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg. ;KFOR može biti tu da spreči da se ovi incidenti pretvore u nešto veće. Ali, želim da istaknem da, uprkos novoj krizi u Bosni i Hercegovini i svim tenzijama, tamo nema fizičkih obračuna“, rekao je.

Govoreći o Srbijii NATO Nič je ocenio da Srbija igra na kartu neutralnosti, ali se krije da ima veoma intenzivnu saradnju sa NATO, u zajedničkom interesu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je savladao ovu igru, ponašajući se neutralno, ali istovremeno jačajući odnose sa Sjedinjenim Državama i prilično je ranjiv na ruski uticaj, rekao je i dodao da veruje da Srbija tu igru „može da igra dugo, jer to ne zavisi samo od nje, zavisi i od globalne situacije“.

„Ako čitate analize uticaja ruskog rata na globalni poredak, to je veliki pritisak za takozvane srednje sile, poput Turske i Izraela, jer mogu povećati – na neki način – manevarski prostor između Zapad i Rusija. Osim ako niste veoma mala zemlja i imate strateški značaj, možete igrati ovu igru. Dakle, Vučićev prostor za strateške manevre je povećan i to je [kosovski premijer Aljbin] Kurti potcenio“, rekao je.

Srbija je, dodao je, od početka slala municiju u Ukrajinu putem trećih lica. Ako je u Evropi trenutno najvažnija pomoć Ukrajini, čak i zemlje poput Srbije – paradoksalno – mogu doprineti ovom naporu, prenosi RSE.