Nemački zvaničnik: Suočavanje sa prošlošću ne treba da bude preduslov za dijalog Srbije i Kosova

Upitan za izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je suočavanje sa prošlošću postavio kao uslov za razgovore, Berger je za Dojče vele rekao da je pomirenje moguće jedino ako se sve strane suoče sa svojom odgovornošću.

„Ali suočavanje sa prošlošću ne treba da bude preduslov dijaloga, jer onda do razgovora neće ni doći. Iz moje vizure, pre se može reći da bi uspešni sporazum Kosova i Srbije olakšao suočavanje sa prošlošću“, kazao je nemački diplomata.

On je rekao da je „krajnje vreme“ za završetak konflikta Kosova i Srbije jer nedostatak napretka „utiče na razvoj i stabilnost te dve zemlje i celog regiona“.

„Na kraju će biti potrebni bolni kompromisi kako bi iz pregovora nikao sveobuhvatni, održivi i obavezujući sporazum koji obema zemljama omogućava članstvo u EU u perspektivi“, naveo je Berger.

Dodao je da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i šef evropske diplomatije Žozep Borel imaju punu podršku Berlina.

„Oni rade baš ono što treba: okupljaju dve strane na razgovor“, rekao je Berger.

On je kazao da EU ostaje „najbliži i najpouzdaniji partner“ država Zapadnog Balkana i podsetio na investicioni paket od devet milijardi evra koje EU planira za razvoj u regionu, posebno u vezi sa ekološkom i digitalnom reformom.

„Postoji određeno razočaranje, ali sam video i veliku bliskost i interesovanje za EU. Ali mi, dakle EU, moramo jasno da stavimo do znanja da ozbiljno mislimo kada govorimo o putu u EU. Zato je tako važno da pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom počnu što pre“, kazao je Berger.

Na pitanje da li je možda zgodan međukorak zajedničko tržište regiona, naslonjeno na EU, rekao je da nemačka vlada vidi budućnost država Zapadnog Balkana u EU.

„Međurešenja koja se predlažu nisu prava rešenja, i ne žele ih ni vlasti ni ljudi u regionu. Istovremeno vidimo veliki potencijal za region u jačanju regionalne saradnje“, navodi Berger.

On je podsetio da su na samitima u okviru Berlinskog procesa dogovoreni zajedničko tržište i međusobno priznavanje diploma, i dodao da je to važan uslov da evropski investicioni plan uopšte bude sproveden.

Berger, koji je boravio u regionu povodom zvaničnog stupanja na dužnost novog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita, naveo je da on ima legitimitet i široku međunarodnu podršku iako ga Republika Srpska ne priznaje.

„Zalažemo se za to da sve strane prihvate da je konstruktivna saradnja sa njim u interesu ljudi u BiH i stabilnosti zemlje. BiH mora da prevaziđe postojeću blokadu, sprovede reforme i napreduje na putu u EU. Ljudi u toj zemlji su to zaslužili. Kristijan Šmit će tome doprineti“, rekao je Berger.