Nemanja Nenadić: Ne samo da smo imali funkcionersku kampanju, već i zonu gde krše neka od postojećih pravila

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić podsetio je da su još posmatrači ODIHR u svom izveštaju o izbornom procesu zaključili da smo na izborima 17. decembra imali veoma nejasnu granicu između onoga što je država i što je partija, što se manifestovalo na razne načine.

„Funkcionerska kampanja je tradicionalni način predstavljanja javnih funkcionera tokom kampanje, kada bi trebalo samo partije da predstavljaju programe, tad se naprasno sete državni i lokalni zvaničnici da mogu nešto još da otvore. Na taj način predstave u dobrom svetlu i njih same i partiju iz koje dolaze. Tako se kreira jedna situacija da nema ništa od ravnopravnog predstavljanja učesnika u izborima, jer partije na vlasti dobiju mnogo više vremena na televizijama s nacionalnim frekvencijama i kroz takve aktivnosti“, ocenjuje Nenadić u N1 Studio Live.

Dodaje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao ulogu nosioca liste i na parlamentarnim, i svim lokalnim i pokrajinskim izborima, kao i da je tokom kampanje nastupao i kao nosilac liste i kao predsednik države, a bilo je i situacija u kojima nije bilo jasno u kom svojstvu nastupa.

Kao primer je dao njegovo gostovanje na TV Pink pred sam početak izborne ćutnje, gde ga je voditeljka najavila kao predsednika Srbije, a posle su pričali o stranačkim stvarima.

„Ne samo da smo imali funkcionersku kampanju, već smo imali i jednu zonu gde krše neka od postojećih pravila, a onda iza svega toga imamo odluke Agencije za sprečavanje korupcije koja propušta da utvrdi povredu tih pravila“, navodi Nenadić.

Dodaje da to ne može biti slučajno, jer su imali sve relevantne pokazatelje o nepravilnosti, „i oni na osnovu toga zaključuju da je sve bilo u redu“.

Osvrnuo se i na tekst CINS, čija novinarka se zaposlila u kol centru SNS i otkrila šemu rada, ali i kako se plaća glas.

„Više javno tužilaštvo je trebalo to da ispita po službenoj dužnosti, i rekli su da neće ni da rade već da će da čekaju prijavu od izbornih komisija. U saopštenju pred Novu godinu VJT je pomenuo sve krivične prijave koje su dobili, ali ovaj slučaj uopšte nisu pomenuli, tako da ne znamo ni da li se njime bavio“, kaže Nenadić.

Dodaje da je Transparentnost tražila od Agencije za sprečavanje korupcije da ispita neke aspekte ove priče, ali ni 25 dana posle nisu dobili nikakav odgovor, iako je rok za postupanje agencije pet dana.

U izveštaju Transparentnost navodi i da su od svih ministarstava tražili da im dostave akte iz kojih može da se vidi koliko imaju posebnih savetnika i koje su im kvalifikacije.

Prema rečima Nenadića, od skoro svih ministarstava su dobili podatke, osim od Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje se pozvalo na zaštitu privatnosti.

Dodaje da je njihov zahtev povezan sa preporukom Grupe država protiv korupcije (GREKO) u kojima je traženo da se zna ko su posebni savetnici, i da za njih budu uvedena neka pravila o sukobu interesa.

Na pitanje da li se zna koliko ima posebnih savetnika, Nenadić kaže da se zna samo koliko sme da ih bude, odnosno ne sme biti više od tri kada su u pitanju ministri, a nešto veći broj može da ima premijerka.