Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija smatra da je za koliko-toliko ravnopravne izbore najvažnije postavljanje striktnijih ograničenja za aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje.
Nenadić je za Juropian vestern Balkans rekao da ne postoje gotovo nikakva ograničenja intenziteta i vrste „navodno državnih poslova“ koje funkcioneri preduzimaju u vreme kampanje.
On je ocenio da mnoge takve aktivnosti očigledno nemaju „nikakave veze sa nadležnostima funkcionera, što je najvidljive kod predsednika Republike, koji je slične aktivnosti, za koje se tvrdilo da su u njegovoj nadležnosti, prethodno sprovodio kada je bio premijer“.
Nenadić je rekao da je upravo zbog značaja koji takav vid kampanje ima za sadašnju vlast „najmanje optimista“ da će dijalog vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima imati neke opipljive rezultate.
Dodao je i da se Zakon o finaniranju političkih aktivnosti trenutno menja na netransparentan način i ocenio da trenutni predlog ne dotiče neka od najspornijih pitanja u sadašnjem zakonu.
Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović rekao je da Zakon o sprečavanju korupcije treba da bude izmenjen tako da predsednik Republike ne bude izuzet od primene člana 50, kojim se sprečava zloupotreba javnih resursa u partijske svrhe.
Gavrilović je predložio da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u okviru svoje metodologije monitoringa uvrsti merenje tonaliteta predstavljenih aktera.
On je rekao da treba promeniti kriterijume za izbor članova Nadzornog odbora Skupštine, tako da predlagač ne može da predloži osobu koja je povezana sa političkom strankom.
Gavrilović je dodao da bi Zaštitnik građana i druge nezavisne institucije trebalo „proaktivno da deluju“ tokom izborne kampanje na zaštiti prava građana koja su vezana za izborni proces.
Politikolog Boban Stojanović rekao je da je od samog sadržaja sporazuma između vlasti i opozicije mnogo važnije koliko će posrednici želeti i moći da izvrše pritisak da se neke stvari implementiraju nakon njegovog usvajanja.
Prema njegovom mišljenju, vlast će „relativno lako prihvatiti dokument koji posrednici izrade uz svoj prigodan narativ da će dati opoziciji sve što žele, ali da im je džaba jer ih neće narod“.
On je ocenio da je važnije kako će se i uz čiju i koliko temeljnu kontrolu sporazum sprovoditi.
Opozicija je dobrim delom u periodu od izbora prethodne godine uspela sama sebi da umanji značaj i da učini da taj pritisak ne bude tako jak. U momentu kada se na pregovorima pojavljuje dvadesetak opozicionara u pet-šest grupacija i kada prete građanskom neposlušnošću tek kada se sve ovo završi, ne deluje mi da mogu trenutno da stvore snažniji pritisak“, ocenio je Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.