foto Medija centarProblem evropskih integracija Srbije nije u usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, i isključivo je vezan za nedostatak političke volje u ključnim reformama koje se tiči stanja demokratije i vladavine prava u našoj zemlji. To se prvestveno ogleda u oblastima slobodne izbora, slobode izražavanja, kao i borbi protiv korupcije. I pored ustavnih promena, i različitih zakonskih izmena u poslednjih nekoliko meseci, nema pomaka u ovim ključnim oblastima – kaže za Danas Nemanja Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan.
U odgovoru na pitanje o tome kolike su realne posledice po evropske integracije Srbije to što aktuelna vlast daje ekplicitnu poruku da ne želi da se priključi sankcijama Rusiji, sagovornik Danasa kaže da što se tiče pregovaračkog poglavlja 31, odnosno usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, nepisano pravilo je da zemlja kandidat ima rok do samog članstva u EU da uskladi svoju spoljnu politiku sa blokom demokratskih i razvijenih zemalja u koji želi da pristupu.
– Razlog ove manje žurbe za usaglašavanjem je činjenica da države kandidati i potencijalni kandidati, ne učestvuju u kreiranju politika EU, i da su često i neki njihovi nacionalni interesi drugačiji od interesa EU – kaže Štiplija.
Do sada, dodaje naš sagovornik, sem godišnjeg izveštaja Evropske komisije u kome je u procentima izražen stepen usaglašenosti, kao i pojedinačkih pritisaka u vezi sa pojedinim slučajevima (otmica aviona od strane Belorusije), nije bilo većih pritisaka na Srbiju da se usaglasi sa svim Deklaracijima Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu poltiku.
– Pojedine države članice, imale su i razumevanja za poziciju Srbije po pitanju Kosova, i samim tim i za neusaglašavanje sa deklaracijama koje se odnose na zemlje koje nisu priznale Kosovo. Tako se Srbija nije usaglasila sa onim deklaracijama koje se tiču Rusije i Kine, pa ni onim koje su pre nekoliko godina osuđivale aneksiju Krima, stanje ljudskih prava na Krimu, situaciju u Dombasu, i gomilanje ruskih vojnih snaga u tim i rubnim oblastima – kaže Nemanje Štiplija.
No, napominje on, potpuno evropsko jedinstvo iskazano proteklih nekoliko dana po pitanju invazije na Ukrajinu, dovodi do potpune promene stanovišta ne samo EU, nego i dela država članica.
– Svedoci smo bili pritiska koji je Srbija imala na to da zajedno sa svim članica EU, kadidatima i potencijalnim kadidatima bude na istoj strani pri glasanju za Rezoluciju Generalne skuštine UN-a, ali i sve više poziva od strane istitucija EU da Srbija treba da uskladi svoje stavove sa stavovima EU – ističe Štiplija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
