Šefovi diplomatija zemalja članica EU saglasili su se juče, drugog dana zasedanja u Luksemburgu, da se pokrenu pregovori o članstvu sa Srbijom i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, ali su odluku o tome kada bi tačno pregovori trebalo da počnu prepustili liderima EU, koji se sastaju 27. i 28. juna na samitu u Briselu. Takva odluka doneta je zbog neizvesnog stava Nemačke.
Sudeći po najnovijim porukama iz tamošnje vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Srbija još nije zaslužila konkretan datum početka pregovora. Andreas Šokenhof, visoki funkcioner CDU, najavio je da će većina u Bundestagu, na današnjoj sednici Komiteta za evropske poslove, kao i na sutrašnjem plenarnom zasedanju, priznati napredak Srbije, „ali da je za datum potrebno ispuniti još neke uslove“.
„Bundestag će dati nalog nemačkoj vladi da na zasedanju Evropskog saveta u suštini podrži pregovore sa Srbijom i time pošalje pozitivan signal Beogradu, ali da se o konkretnom datumu razgovara u januaru i to onda kada plan o primeni dogovorenog (Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine) bude u potpunosti sproveden. To znači da smatramo da pregovore sa Srbijom treba početi, ali onda kada bude realizovano ono što je Sporazumom dogovoreno“, rekao je Šokenhof za Dojče vele.
Henri Bone, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u Srbiji, bliske CDU, ocenjuje za Danas da odluka najsnažnije nemačke stranke „označava važan korak napred za Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU“.
„Parlamentarci su uputili podršku za pregovore o članstvu Srbije u EU jer prepoznaju važnost sporazuma koje su Beograd i Priština postigli 19. aprila i 26. maja i oni očekuje da će, kada ti i svi ostali sporazumi budu primenjeni, to imati pozitivne implikacije za region Zapadnog Balkana. Ali, u svojoj rezoluciji oni traže da se nastave napori kako bi bili ostvareni rezultati na terenu pre nego što pregovori o članstvu počnu“, objašnjava naš sagovornik.
Prema Boneovom mišljenju, takav stav je razumljiv. „Samo na taj način bilateralni sporazumi mogu da postanu deo trajnog rešenja za region i ljude koji u njemu žive, budući da postignuti sporazumi predstavljaju samo početak procesa normalizacije“, smatra Henri Bone.
Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn izrazio je juče uverenje da će Srbija do kraja godine početi pristupne pregovore. On je istakao da sada treba da se uvaže napori Beograda i Prištine. Nikolaj Vamen, ministar za evropska pitanja Danske, poručio je da je Srbija „ispunila ono što je od Evropa od nje tražila“.
Srpski premijer Ivica Dačić ocenio je juče da „nema nijednog opravdanog razloga“ da se odlaže odluka o početku pregovora, naglasivši da Srbiji „nisu potrebna nikakva nova prolazna vremena“. On je naveo da je za Srbiju neprihvatljivo da se ponovo odlučuje o datumu u decembru pre nego što se otvore pregovori, jer u tom slučaju to nije donošenje pozitivne odluke.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izrazio je uverenje da će Srbija 28. juna dobiti datum i bez dodatne sednice Evropskog saveta u decembru. Vučić je rekao i da će, ako pogreši u proceni, priznati grešku, ali da ona neće biti proizvod lošeg rada Srbije, „već nečije političke volje koja nema veze sa rezultatima koje je Srbije postigla“.
Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović poručio je juče u Briselu da srpski narod ima jako osećanje pripadnosti porodici evropskih naroda i nadu da će se san o toj pripadnosti uskoro ostvariti.
Nikolić: Tapšanje po ramenu nedovoljno
Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da je Srbija zaslužila datum i da joj „tapšanje po ramenu nije dovoljno“ „Tražimo da nam pruže priliku da živimo i preživimo. Ako nam ne ostave tu mogućnost, ako nas suoče sa izborom da idemo težim putem, mi druge nemamo, nastavićemo ponosno da idemo dalje. Trebaće nam više vremena, više snage i odricanja, ali, kao uvek u istoriji, pravda i istina su na našoj strani i mi ćemo uspeti“, istakao je Nikolić u obraćanju javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.