Nemir Srba sa Kosova zbog veličanja OVK u Tirani i poziva na konfederaciju Albanije i Kosova

Sednicom u Tirani juče je obeležen pomenuti albanski praznik, zbog kojeg danas neradni dan na Kosovu, a njemu su prisustvovali i predsednik Albanije Edi Rama i kosovski premijer Aljbin Kurti.

Ipak pažnju javnosti pre svega su privukle izjave predsednika kosovske Skupštine Glauka Konjufca koji je istakao da je 28. novembar praznik “ne samo Albanije, nego i Kosova”, te poručio da pozdravljaju “sve Albance gde god da su, u Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori, Bujanovcu, Preševu i Medveđi, ali i u Grčkoj, Italiji i SAD“.

Obeležavanju u glavnog gradu Albanije prethodila je izjava poslanika kosovske stranke PDK Bekima Hadžijua, koji je pozvao da se na pomenutoj zajedničkoj sednici “ispravi istorijska nepravda” i glasa za “uniju Albanije i Kosova u konfederaciju albanske države”.

Ova sednica koja je okupila, kako se dalo čuti, “obe strane Drima”, obeležena je bila i porukama o “nepravednom boravku bivših vođa OVK u Hagu zbog sumnje za ratne zločine, a ova paravojna formacija označena je kao “čista, herojska i oslobodilačka” i kao deo “albanskog sna o ujedinjenju i oslobođenju”, prenose kosovski mediji na srpskom.

Kurti je čak pozvao Albance da se zapitaju da li uvek rade i trude “za dobro Otadžbine, za prosperitet nacije, za čast naše zastave”.

Pažnju je izazvalo je veličanje Prizrenske lige, u čijoj biti je ideja Velike Albanije, i Adema Jašarija, od strane predsednika kosovske Skupštine.

Arsenijević kaže da ovakve poruke stvaraju zebnju isto kao i bilbordi šriom KiM koji su  ranije postavljani sa natpisima “OVK je sloboda” i fotografijama vođa OVK-a Veseljija i Tačija koji se nalaze u Hagu pod optužnicama za ratne zločine Specijalnog tužilaštva u Prištini, koje je izmešteno u Hag.

Zbog jednog takvog pro-OVK bilborda u južnom, većinski albanskom, delu Kosovske Mitrovice, Arsenijević podneo i krivičnu prijavu nadležnima.

– To su jako loše poruke za jedno multietničko i multikulturalno društvo kakvo je ovo na Kosovu i Metohiji u kome živimo. A same sednice sa Albanijom i poruke o ujedinjenju i izjave pojedinih kosovskih poslanika o ujedinjenju i konfederaciji još dublje ulivaju nepoverenje kod Srba u te kosovske institucije. Pored svega toga treba iako se uporno to pokušava, sadašnje generacije teško mogu da prihvate i shvate integraciju, da su Kosovari, upravo zbog tog nepoverenja, a siguran sam da nikada neće moći da prihvatite da budu Albanci, kaže Arsenijević.

Kaže da taj “čvrst nacionalizam” koji se javlja na Kosovu će imati samo za odgovor isto tako “čvrst nacionalizam” drugih etničkih zajednica, a to može vratiti situaciju nazad na devedesete godine, smatra on.

– U tom građanskom ratu odneto je mnogo života. Nespominjanje Ibrahima Rugove, izazvalo je kako smo videli kritike LDK. On jeste bio začetnik ideje nezavisnog Kosova, ali na politički način, pacifičniji, izvojeo mnogo veće pobede za svoju stranu, od one druge, njemu sukobljene strane OVK, koja je imala kriminalizovana delovanja, što se vidi i u izveštaju Dika Martija. I to izostavljanje Rugove je pokušaj da u senci ostane jedno političko normalno delovanje, a da se javnost seća samo ovog radikalnog i kriminalnog delovanja. Uzmimo u obzir da je 1999. godine OVK i Albanci imali unutrašnje sukobe, koji su završavali i smrću Albanaca iz redova Rugove, navodi lider “Srpskog opstanka”.

Kosovski premijer Aljbin Kurti često ističe da je Kosovo “evropska država koja daje najviše prava manjinama” odgovarajući na kritike o odnosu Prištine prema Srbima, a Arsenijević ukazuje da po kosovskom Ustavu i zakonu srpska zajedncija nije manjinska, već “nevećinska zajednica”.

– Kao nevećinska zajednica mi treba da uživamo podjednaka prava kao većinska zajednica. Taj narativ manjine u građanskoj tvoreniji, kakvom se Kosovo predstavlja, uopšte ne sme da ima takvu notu, pogotovo ne od strane nosioca funkcija. One su populističke, i imaju verovatno uporište u albanskoj zajednici, ali mislim da ni jedni ni drugi, ni Srbi ni Albanci ne gledaju blagonaklono na takve stavove i poruke, kaže mitrovački aktivisti, koji će biti kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice na narednih izborima.

Slično stanovište ima i njegova sugrađanka, Milica Andrić Rakić iz NVO “Nova društvena inicijativa”, koja ukazuje da ovakve izjave čelnika kosovskih institucija u Tirani Srbe Kosovce ne iznenađuju. Navodi da većina njih, kao članovi “Samoopredljenja” od početka svog političkog delovanja ističu slične poruke.

– Takve poruke su pokazatelj da ideju o multietničkom Kosovu baštini samo međunarodna zajedica i eventualno samo marginalne političke opcije na Kosovu, kaže naša sagovornica.

Tokom praznovanja Dana zastave u naselju Klokot, u opštini Vitina, na banderama su isticane albanske zastave, na šta je reagovala i Kancelarija za KiM Vlade Srbije, koja je saopštenjem istakla da je takvo dekorisanje “neumesno” i da predstavlja još jedan korak ka stvaranju “velike Albanije”.

Iz Kancelarije kažu da Albanci imaju pravo da proslavljaju svoje praznike, ali ovu zajednicu na KiM pozivaju da “Dan zastave Albanije ne koriste za produbljivanje međuetničkog jaza, te zastrašivanje i provociranje Srba”.

Andrić Rakić napominje da “prekomerno i upadljivo isticanje nacionalnih zastava i tokom praznika, ali i uopšte, u srpskim ali i albanskim sredinama, samo je pokazatelj duboke nesigurnosti obe zajednice u postojanje državnost, svake iz njenog jedinstvenog ugla”.

Analitičar iz Prištine Fadil Ljepaja smatra da Srbi i bez ovakvih izjava nisu prihvatili ništa što nije Srbija.

– Ako srpska politika odbije sve što znači nezavisno Kosovo, te radi sve što je u njenoj moći da spreči ideju da ona funksioniše kao slobodna i otvorena zemlja ona insistira načionalnim državama na Balkanu, to jest na sukobima, a ne na saradnji. Priznanje Kosova od strane Srbije bi relaksiralo odnose u regionu, te zajedničkim putem ka Evropi, sve konfederacije bi bile nepotrebne.

Ljepaja dodaje da već više od decenije, srpski poslanici i ministri u vladi Kosova ne priznaju Kosovo kao svoju zajedničku državu, nego stvaraju veštačke krize uz zveckanje oružjem od strane srpske države na granici.

Ipak ovaj analitičar smatra da su izjave koje su se mogle čuti tokom Dana zastave Albanije zapravo “orkestrirane na relaciji Tirana – Beograd”, sa, kako kaže, nadom da će doći do podele Kosova i pazarenja sa teritorijama između Albanije i Srbije.

– To aktuelno nije politika Kosova, osim nekih partija u opoziciji koje su bile u tim tajnim pregvorima oko podele. Ja sam ubeđen da podele ponovo donose rat na Balkanu, te samo „švajcarska model“ rešenja u ovakvim slučajevima kad se nacionalne ideje sukoblavaju na određenoj teritoriji. To važi i za Makedoniju, Bosnu, i ostale otvorene teme na Balkanu, kaže Ljepaja.