Nenad Čanak: Ne bi bilo dobro da Janković pobedi Vučića

I taman kada su hteli to da realizuju, uprava logora vrati tog čuvara među njih, a onog što je trebalo da ga ubije postavi za novog čuvara, koji nastavi na isti način da ih zlostavlja. Srbija liči na jednu proširenu verziju takvog scenarija – ocenjuje u razgovoru za Danas Nenad Čanak, predsednik LSV, u odgovoru na pitanje kako komentariše to što se na ovim izborima liberalni i građanski deo birača i javnih ličnosti u najvećoj meri opredeljuje za Sašu Jankovića, a ne za njega, uprkos krajnje liberalnom programu, za razliku od Jankovića.

*U ovoj priči Janković je taj čuvar?

– Da, on je taj čuvar. Ti časni ljudi koji su mu poverovali i koji su decenijama na strani demokratski uljuđene i humanizovane Srbije stalno imaju potrebu da nađu nekoga ko može preko noći nešto da promeni. Tragaju za nekim ko će biti šampion njihovih htenja i osvetnik njihovih razočarenja. Pa smo tako imali situaciju da se u jednom periodu glorifikuju ljudi iz Beogradskog kruga, posle toga da se u nebesa diže Vojislav Koštunica, nakon njega Mlađan Dinkić, da bi usledilo „opšte razočarenje“ Borisom Tadićem, koji je smenjen belim listićima i dolaskom na vlast Tomislava Nikolića, pa onda oduševljenje Radulovićem… Uzgred budi rečeno, Tadić je najviše uradio na nizu tačaka, ali se to danas jako zaboravlja. S druge strane, Nikolić je najveća sramota u istoriji politike u Srbiji. Sada smo došli do toga da se odjednom pojavi mesija u obličju Miloševićevog činovnika i Koštuničinog zaštitnika građana – Saše Jankovića. Bio je imenovano lice u oba slučaja. Ta potreba da se podrška vezuje za ime, a ne za program, odnosno da se vezuje za nekoga ko može da pobedi, a ne za onoga ko se zalaže za ono u šta vi verujete, govori o toj strašnoj emotivnoj i moralnoj izmorenosti.

*Ipak, kontekst je malo drugačiji. Ovi izbori se posmatraju na referendumskim postavkama.

– Nema široke saglasnosti da su ovi izbori referendum. Da jeste, imali bismo jednog kandidata.

*Nisu birači krivi, odnosno nisu oni mogli da utiču na političare da se dogovore oko jednog kandidata, što ne znači da neki od njih ne shvataju ove izbore kao referendum.

– Od onog momenta kada se kandidati nisu dogovorili, izbori se ne mogu posmatrati kao referendum. Podsetiću vas da sam ja bio taj koji je sve svoje usluge stavio na oltar jedinstva. Vuk Jeremić je došao na razgovor, složili smo se da u mnogo čemu ne slažemo, da smo udaljeni po političkim stavovima, da je on nacionalno izuzetno obojen. Janković, međutim, nije ni došao na razgovor. On je tražio bezuslovnu podršku. To je mene uplašilo. Bezuslovna podrška je nešto na šta čovek ne sme da pristane. Može se dati bezuslovna podrška principu, vrednosnom sistemu, ideji, ali čoveku nikako, jer ljudi su kvarljiva roba. Zato mislim da ti koji podržavaju Jankovića prave veliku grešku iz prevelike želje da se država uljudi.

*Oni žele da smene Vučića…

– Nije poenta samo u smeni Vučića, kao što nije bila poenta u smeni Miloševića. Sistem mora da doživi katarzu u smislu demontiranja njegovih represivnih i kriminalizovanih delova.

*Nije li prvi korak za to smena Vučića?

– Može biti prvi korak, ali nemojte zaboraviti da je on predsednik stranke koja ima najveću podršku i koji je dobio na izborima. Za razliku od Slobodana Miloševića kojeg smo 2000. pobedili na izborima, mi smo svi na gomili izgubili od Vučića prošlog aprila.

*I sami ste rekli ste da postoje represivne mere…

– U Srbiji vlada strah. Preti se u ime Vučića. LJudi se boje da će izgubiti posao… To najviše šteti njemu samom. Ne može se vladati tako što ljude zastrašujete jer to puca u revoluciju. Međutim, ovaj mesijanski kandidat proevropske Srbije nekako mi ne uliva poverenje, jer neki njegovi potezi su vrlo zbunjujući. Prvo, ne znamo tačno za šta se Janković zalaže. A kada kaže nešto od toga za šta se zalaže, onda iz njega progovara neko ko se na rečima uopšte ne razlikuje od Vučića. Janković ima dozu Koštuničinog pristupa – nekakvog akademskog, demokratskog nacionalizma. Boris Tadić je, recimo, imao daleko dublje promišljanje budućnosti Srbije.

*I, sve to vam ne bi smetalo da ste se dogovorili oko jednog kandidata?

– Dogovorili smo se oko Koštunice, jer je onda to bio projekat. Ja sam pre 5. oktobra plasirao slogan – „Zapušite nos pa glasajte za DOS“. Ali, sada nema tog konsenzusa, pa je besmisleno onda praviti opet medveđu uslugu pokazivanjem prividne podrške nečemu što nema podršku.

Moram da kažem i da je vrlo opasna priča to da su sve stranke korumpirane i da samo građanski, u smislu nestranački, kandidati mogu nešto da urade. Jer tom pričom udarate na institucije, a stranke su institucije na kojima počiva parlamentarizam. Otkuda pravo kandidatu grupe građana koji prihvati da ga podrži DS, da mu skupe potpise i daju punu logistiku, i to stranka, koja nema nikakve veze sa onom DS od pre 2012. godine, i koju sada vodi verovatno najuspešniji ministar svoga vremena, da odgurne tako tu stranku? Da sam ja član DS ja bih se dobro razmislio oko toga da me neko tako iskorišćava i vuče za nos.

*Što se vi brinete za Šutanovca i DS. Oni to tako ne vide, ili im ne smeta…

– Samo kažem šta je moralno i oko čega treba razmišljati. Da ne ispadne sad da mi je Janković nešto kriv, ne mislim da je kriv, samo ne volim ta razočarenja koja na kraju ispadnu kad se otkrije šta je iza toga, jer se onda ne razočaraju samo u tu osobu već u celu ideju.

*Vi, dakle, mislite da ne bi bilo dobro da, recimo, Janković pobedi Vučića na izborima i bude kontrolor njegove apsolutne vlasti?

– Apsolutno. On ne može to da uradi. Janković nema nikakvo političko iskustvo, ne zna taj posao da radi. Nije nikada učestvovao na izborima. Kada se razbolite trudite se da odete kod najboljeg lekara, koji će vam tačno reći od čega ste bolesni. A ovde je reč o čoveku koji želi da se bavi medicinom, a nije lekar. Bilo bi odlično da mu ne bude prvo radno mesto u politici – predsednik države.

Kad bi se i srušio Vučić, da li ste sigurni u čiju bi korist to išlo? Mislite da jedan jedini čovek može da se suprotstavi ovoj mašineriji koja gazi sve pred sobom?

*Može da napravi nekakav korak u tom smeru?

– Kako će on to da uradi kada, recimo, odbije podršku Čedomira Jovanovića koji je ličnost koja je učestvovala u niz istorijskih situacija u ovoj zemlji, koji ima ogromno iskustvo i za kojeg se vezuju hrabra dela…

*Jovanović je u tom nekom kontekstu prepoznat kao neiskreni opozicionar…

– Jeste li vi sigurni da najveći broj ovih što podržavaju opozicione kandidate ne bi sarađivali sa Vučićem kada bi ih pozvao?

Da li bi ekipa oko Jankovića glasala za belog?

*Kako se osećate kao političar, među ostalim političarima, koje LJubiša Preletačević izvrće ruglu i za to dobija podršku građana?

– Ja sam oduševljen njegovom pojavom. Taj mladić je talentovani komičar, ali to sa politikom nema nikakve veze. Stekao je vidljivost i ušao u institucije i sistem. Pre 30 godina sam radio potpuno istu stvar. Ali, da vas pitam, šta će se desiti ako on uđe u drugi krug? Da li će onda ekipa oko Jankovića glasati za Belog? Kuda će onda da krene ta kompletna elita? Hoćete Vučića ili Preletačevića? Moralno puritanstvo ne pije vodu. Trenutno je najveće pitanje da li će EU ili Rusija ovde da prevladaju…

*Cenite da Vučić može da spreči širenje ruskog uticaja?

– On ipak nije pohrlio da drži kaput Putinu i održava ozbiljan ritam na putu ka EU. Teško je buniti se protiv toga i protiv nekoga koga evropski zvaničnici prihvataju i javno podržavaju.