Nenad Prokić: Manjinske stranke moraju da budu uz vlast

Ali, bekstvom od politike, čovek u Srbiji se ne može od politike i spasiti. Na razgovor me je pozvao Muamer Zukorlić, o kojem sam znao više od onog što se o njemu pisalo tokom ranijih vlada. Bili smo već u koaliciji, a i sarađivali sa Zoranom Đinđićem. Posle genocida u Srebrenici i posle rascepa islamske zajednice, pomislio sam da kad već Srbi ne nude prvi ruku pomirenja, već to čine Bošnjaci, koji jedini nisu otišli od Srbije onda kada su svi drugi odlazili koliko ih noge nose, da je ovo dobra prilika za zaista novu politiku. Pomogao sam u pisanju programa SPP, a zatim sam dobio i poziv za saradnju. Otvorila se mogućnost, prvi put u regionu, da ne budu sve regionalne stranke isključivo lokalne, da ne brinu samo o sebi i svojima, već da se pojave i na većoj sceni. Stalno se govori o potrebi za novom politikom u Srbiji jer imamo samo reciklirane učesnike. Srpski političari su kao one bombonjere koje se sele za blagdane iz jedne kuću u drugu, uz upozorenje da se ne jedu, jer je čokolada pobelela, a rok trajanja istekao. Manjinske stranke veoma dobro lociraju društvene probleme, one su senzibilne za sve što se u društvu događa. Uostalom manjine stradaju uvek prve i više od ostalih. Pruženu ruku nisam mogao da odbijem, kaže u razgovoru za Danas Nenad Prokić, prvi na listi Stranke pravde i pomirenja, nedavno osnovane partije, na čijem je čelu Muamer Zukorlić.

 *Kakvi su planovi za dalje? I dalje uz vlast?

– Želimo da ohrabrimo sve manjine da izađu na scenu, da ne budu moneta a potkusurivanje politike u Srbiji, i da ne budu samo zloupotrebljavane za izbore, kada ih se najviše sete. Sve manjinske stranke moraju da budu uz vlast. Kao što su Mađari u Srbiji ili Milorad Pupovac u Hrvatskoj. Šta bi oni radili sa opozicijom, pogotovo ovakvom opozicijom kakva je u Srbiji? Kako bi branili svoje interese?

*U čemu je bio problem sa Koštunicom i Tadićem onda, zašto Zukorlić i tada nije bio uz vlast?

– Tadić i Koštunica su više ili manje zastupali takvu politiku. Nisu se ustezali da porade na cepanju hrvatske i islamske zajednice. Svako cepanje i izbegavanje pravednih rešenja je opasnost za neko buduće Kosovo. Manjinama se mora pomoći da budu zaista inkorporirane u društvo, da budu bogatstvo tog društva, a ne da ih se primorava na ćutnju i pokornost. One su lakmus papir u kakvom stanju je društvo, one su nešto na čemu se meri kompatibilnost društva sa svetom u koji želimo navodno da pristupimo. A zvanični Beograd je najsrećniji kad su manjine sabijene u svoje rezervate i kad tamo prežvakavaju svoje ideje, a i to šapatom. U SPP želimo sve manjine da branimo i zastupamo, i to ne šapatom – svi oni su naši ravnopravni građani .

*Od čega da ih branite? Kako opisujete takve okolnosti?

– Od porno nacionalizma koji ih gura u manjinske kolhoze, od neznalica i nepoznavalaca nepristrasne prošlosti, od banalnih strasti koje nikako da se smire decenijama. Nije lako biti manjina u Srbiji, nije sada, ni za vreme Miloševića. Razumemo da nije lako Srbima u Hrvatskoj, a ne razumemo da nije lako Hrvatima u Srbiji. Trideset godina živimo u stanju produženog rata. Političari u regiji ne mogu da žive od uspeha u ekonomiji i politici, i onda žive od zavađenog naroda. Otruju ovde, huškaju onde, neodgovorno i na ivici eskalacije – koja bi itekako mogla da se desi da su svi iole jači i da nisu to sve društva pod nadzorom. Zato mislim da je veoma dobrodošla ovakva stranka koja nudi pomirenje. Dosta svađe, moramo da gradimo novu etiku, novi moral i novi etos u novim okolnostima. Da prestanemo da vodimo nenadahnutu politiku. Moramo da je ispunimo idejama i plemenitim vrednostima koje su dostojne dobrog čoveka, da započnemo nešto novo, nema sveta bez započinjanja. Resetovanje i odbacivanje bede istoricizma.

*Da li na predstojećim beogradskim izborima nastupate kao opozicija aktuelnoj vlasti ili kao stranka koja je deo republičke vlasti?

– Nastupamo kao SPP sa svojim programom i svojim idejama pravde i pomirenja. Stranka je u parlamentu, a deo vlasti nije postala koalicionim sporazumom pre izbora, već nakon okončanja izbora ugovorenom saradnjom. Dakle, nismo ušli na listi vlasti. I to je najbolji način da budeš uz vlast kao manjinska stranka, jer ovde za sada nema opozicije koja zaslužuje da joj se prikloniš. Ali, nismo klimoglavci, to ste valjda već shvatili. Ovde postoje dva lažna bloka. Jedni su kao nacionalisti, drugi su kao petooktobarski demokrati. I jedni i drugi svoje delovanje zasnivaju na mitovima i na imaginarnim datumima iz prošlosti. A zajednička im je nesposobnost da naprave društvo u kojem bi većina ljudi bila srećna, kao i sklonost ka svađi i uvredama političkih neistomišljenika. Pa su tako zgadili svima i sebe i politiku u Srbiji. Svaka loša reč koju izgovoriš vrati se najviše tebi koji si je izgovorio.

*Sa aspekta potpredsednika manjinske, Bošnjačke stranke, kako ocenjujete Vučićevo negiranje genocida u Srebrenici, ratno zločinačke prošlosti, kao i činjenica iz sopstvene ružne prošlosti? Kako vidite njegov odnos prema Miloradu Dodiku?

– Pa sa takvima valjda i treba da se mirimo. Šta imamo da se mirimo sa onima koji u tome nisu učestvovali, koji nisu davali eksplozivne izjave i koji su sve vreme bili mirotvorci? Oni koji su bili mirotvorci zaslužuju svaku čast i slavu. Ne mislim da su odnosi Vučića i Dodika dobri. Dodik sve više smeta i Srbiji i Bosni. Poslednji je političar te vrste u regionu.

*Mislite li i Vi da Vučić jedno govori a drugo radi?

– Nisam njegov ispovednik. Konačno, nije važno šta misli, nego samo šta radi. Verujem da će rešiti pitanje Kosova. On ima kapacitet za to, onaj kapacitet koji nisu imali njegovi prethodnici. Kada bi neko neko od recikliranih petooktobaraca sada krenuo iz početka da rešava kosovsko pitanje, ko bi kraj dočekao? Nema Srbija više vremena za takve eksperimente.

*Govorili ste dosta o problemima u Beogradu. Prepoznajete li nužnost pada aktuelne gradske vlasti, poput ostalih opozicionih partija?

– Mislim da je javno mnenje u Srbiji sazrelo za napuštanje te negativne političke angažovanosti, onoj koja samo govori o padovima i rušenjima. To je luksuz koji ne možemo više sebi da priuštimo i koji uostalom ne vodi nikud. Posle rušenja dođu neki novi pa se korumpiraju i od svega imamo samo izgubljeno vreme. Treba pomagati onima koji su na vlasti da budu bolji dok ne dođe neko ko je od njih bolji. A svi zajedno na veliko čišćenje.

*Ko je odgovoran za te probleme, zar ne bi trebalo da „stradaju“ gradski čelnici?

– Ako mislite na Savamalu, to je pre svega poraz sudstva i policije. Oni bi trebalo da utvrde da li je neko kriv. Očigledno ne mogu, neka se preispitaju zašto.

 *Iskustvo je pokazalo da što je veći broj stranaka ispod cenzusa to više ide u prilog stranci koji osvaja najveći procenat glasova. Istraživanja pokazuju da je to upravo SNS, dok istovremeno Vašu stranku drže ispod cenzusa.

– Stranke same sebe drže ispod cenzusa svojom neuspešnom politikom i spremnošću na svašta. Nema vlasti koja će vam skinuti cenzus ako vas narod prepozna kao iskrenog i poštenog. Sistem glasanja je takav kakav je i svi smo pristali na njega pre ulaska u trku. Ako neko koristi nedozvoljena sredstva, na kraju će proći kao Milošević. Ne može se ništa sakriti i niko ko tako radi neće izbeći istu sudbinu.

*Kako komentarišete navode opozicije da liste poput Vaše rade za vlast?

– Možda je to pitanje koje biste mogli da uputite na neke druge adrese. Niko od današnje opozicije ne radi više i vrednije za ovu vlast. Sa ovakvom opozicijom ova vlast ne treba da brine za svoju budućnost.

Bez saradnje sa opozicijom

*Ukoliko pređete cenzus, da li postoji mogućnost da date opozicionom bloku, Đilasu i ostalima glasove za formiranje vlasti?

– Izvinite, na takva pitanja ne odgovaramo. Možemo da sarađujemo sa svima koji vode politiku bez svađa, uvreda i koji žele energiju da troše na pozitivne stvari. Kampanja koju vode pomenuti ne obećava da će to tako biti.

Vreme će pokazati da li je Beograd na vodi promašaj

*Šta mislite o Beogradu na vodi?

– Bio bih srećniji da se tom projektu pristupilo na bolji način. Da li je promašaj ili nije, to će jedino vreme pokazati. Velikim projektima treba prilaziti uz široku konsultaciju javnosti i stručnjaka. Hajde da krenemo od manjih, ali isto toliko važnih stvari: čišćenja administracije od javašluka i partokratije, nepotizma i korupcije. Ili od primene zakona protiv bahatih vozača. Ili od zaštite samohranih majki, ili siromašnih koji čine većinu u našem posrnulom društvu, predatom na milost i nemilost seljačkom kapitalizmu.