Nenadić (TS) o sastanku Radne grupe: Nije bilo dovoljno članova da bi se formalno usvojilo neko rešenje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Treba rešiti ovo ropstvo strankama, i to tako što državi uskratiš pravo da gospodari našim (mojim i tvojim) parama.

   Vrlo jednostavan način, ne znam šta se čeka.

   Dakle svaki poreski obveznik (građanin ali i pravno lice!) dobije jedinstveni zbirni račun (JZR) pri poreskoj službi, na koji račun bi se uplaćivao svaki dinar poreza koji obveznik uplati – porez na platu, na dobit, da li PDV, akcize… sve uplate da idu na ime, tojest na JZR.

   Onda obveznik ima vremena do kraja ovog meseca da rasporedi poreze iz prethodnog meseca kako god on smatra da je najkorisnije. Deo poreza koji ostavi neraspoređen po isteku meseca se prebacuje u državni budžet i troši kao i sada.

   Dakle hoću „pravo prve bračne noći“ sa mojim parama od poreza, a ne da ja radim i krvarim gaće a da onda političari rade mojim parama šta oni hoće!

   Paralelno sa ovim ide i sistem za kandidovanje programa/projekata za poresko finansiranje. Putem tog sistema svako može da kandiduje svoju ideju – pojedinci, grupe građana, zadruge, NVO, političke partije, pa čak i preduzeća. Svaka ideja koja ne sakupi minimum 5% potrebnih para u roku od mesec dana (cenzus!), skida se iz sistema a uplaćene pare se vraćaju uplatiocu, da proba ponovo.

   Obveznici dakle samostalno i slobodno biraju koje od projekada iz ovog sistema žele da podrže, jedino ne mogu sopstveni projekat i projekte povezanih lica.

   Kad ovo uradimo onda će svako ko hoće povišicu, bonus, finansiranje projekta… da stane u red ispred mojih vrata, a ne ispred Nemanjine. To ako hoćemo da su građani suverena vlast, a ne poresko roblje i tegleća marva koja dirinči za drugog.