Neobaveštenost i komplikovane procedure uskraćuju pravo glasa dijaspori

Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, državljani Srbije će moći da izađu na referendum u Nemačkoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Švajcarskoj, Italiji, Norveškoj, Rusiji, Belgiji, Luksemburgu i Austriji.

U ostalim državama, tvrde u tom Ministarstvu, nije ispunjen osnovni kriterijum za otvaranje glasačkih mesta – minimum 100 prijavljenih glasača.

Redakciji Danasa, međutim, javili su se građani iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, nezadovoljni zato što neće biti u prilici da ostvare svoje glasačko pravo, tvrdeći da je za to kriva aktuelna vlast koja je propisala kratke rokove za prijavu glasača na tamošnjim biračkim mestima, odnosno da ih nije pravovremeno o tome obavestila.

Generalni konzulat Srbije u Njujorku, recimo, poslao je saopštenje tamošnjim srpskim državljanima u kojem pojašnjava razloge za neotvaranje nijednog biračkog mesta u SAD.

Kako se navodi, nisu se stekli uslovi za otvaranje biračkog mesta u Njujorku jer se za glasanje prijavilo manje od 100 glasača. “Budući da je jednako loš odziv glasača bio i u Čikagu i Vašingtonu, biračka mesta neće biti otvorena nigde u SAD te na predstojećem referendumu neće biti moguće glasati u Sjedinjenim Američkim Državama”, piše u saopštenju konzulata u Njujorku, koje je Danasu prosledila srpska državljanka Vesna Veljasević.

Ona se nezadovoljna ovakvim ishodom požalila da ovo nije prvi put da je srpskim državljanima u Americi uskraćeno pravo glasa, navodeći primere republičkih izbora 2020. godine, kada im zbog korona virusa nije bio omogućen izlazak na birališta, kao i u slučaju predsedničkih izbora, 2017. godine, kada nije bilo moguće napraviti birački spisak zbog navodnog pada servera.

“Svaki put kad su izbori u Srbiji mi moramo da se registrujemo, prijavimo da bi da glasamo u, naprimer, Njujorku i priložimo svu potrebnu dokumentaciju. Naš Konzulat ima naše e-mail adrese i nikad (već 22 godine živimo ovde) nam nije poslao nikakvo obaveštenje niti da će se izbori održati, niti poziv da se registrujemo za izbore. Američka Ambasada u Beogradu šalje obaveštenje i kada se utakmice odigravaju u Beogradu da može doći do nereda i da se izbegavaju delovi gde bi mogli da se sretnu navijači”, istakla je naša čitateljka u pismu Danasu.

Nemoguća obaveštenja za izbore, moguća za koncerte i utakmice

U Ministarstvu spoljnih poslova, međutim, tvrde da je nemoguće obavestiti svakog državljanina Srbije koji živi u inostranstvu pojedinačno, da to nikada nije bila praksa, odnosno da predstavništva Srbije nemaju lične adrese svakog ponaosob.

Ministarstvo spoljnih poslova je objavilo saopštenje o održavanju referenduma na svom sajtu i prosledilo ga svim ambasadama koji su to isto učinili na svojim sajtovima, kako se inače radi i radilo se svih godina unazad, tokom izbornih procesa.

U tom Ministarstvu kažu da nikome nije uskraćeno pravo glasa a da tamo gde nisu ispunjeni kriterijumi za otvaranje biračkog mesta, minimum 100 prijavljenih glasača, nije moguće organizovati glasanje.

Međutim, Vesna Veljasević, srpska državljanka u Americi, tvrdi da spisak sa email adresama ljudi postoji sigurno, navodeći primer dobijanja obaveštenja od konzulata povodom nekih koncerata i predstava koje su se odrzavale u Njujorku.

Konkretan primer je nastup Beogradske Filharmonije u Carnegie Hall-u.

“U pitanju je, dakle, trenutna vlast, jer se koncert održao u oktobru 2014. godine. Nije to spisak prethodne vlasti, pa ga je izbrisala nova.  Tako sam i saznala i ja i mnogi drugi za koncert kao i za neke druge koncerte, i hvala im na tim obave[tenjima. I još bih napomenula da kada su nam slali e-mail-ove svi smo mogli da vidimo svima adrese, sa bcc-em, izgleda da nisu upoznati. To su i bili komentari među nekim poznanicima da je baš lepo što nas tako povremeno obaveštavaju, samo kad bi mogli da ne dele svima naše e-mail adrese”, kaže Vesna Veljasević.

Ona potom izražava sumnju da će njen glas biti zloupotrebljen.

– Pored toga što se ovde registrujem za glasanje i upišu me ovde u birački spisak, u normalnim okolnostima, ja i dalje dobijam poziv u Beogradu. Pošto znaju da sigurno neću biti prisutna na referendumu u Srbiji, a ne mogu ni ovde da glasam, mogu lepo da iskoriste moj glas – zaključuje naša sagovornica koja živi i radi u Americi i neće biti u prilici da dođe u Srbiju kako bi glasala na referendum.

100 birača ili nijedan

Prema rečima Raše Nedeljkov, programskog direktora Crta, glasači koji imaju boravište u inostranstvu glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije i to na posebnim glasačkim mestima koje određuje Republička izborna komisija. Za predstojeći referendum, podseća on, određeno je 10 glasačkih mesta u inostranstvu, a kao i za izbore i za referendum je kriterijum za otvaranje glasačkog mesta da bude najmanje 100 prijavljenih glasača.

– Prema Uputstvu za obaveštavanje glasača o republičkom referendumu koje je usvojila Republička izborna komisija, diplomatsko-konzularna predstavništva su bila zadužena da obaveste glasače koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva mogu da podnesu zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na referendumu glasati u inostranstvu. Ovu informaciju diplomatsko-konzularnog predstavništva trebalo je da objave na svojim sajtovima na osnovu uputstva Ministarstva spoljnih poslova. Koliko nam je poznato, trebalo je i da dodatno obaveste naše građane u inostranstvu i preko poznatih adresa naših udruženja iseljenika. Oni koji se nisu prijavili za glasanje u inostranstvu svoje glasačko pravo moći će da ostvare u Srbiji, u mestu prebivališta – zaključuje Raša Nedeljkov za Danas.

Jedna od 28

Marina Bulatović, novinarka iz Toronta, takođe se obratila našoj redakciji pismom u kojem se žali na komplikovane procedure prijavljivanja za glasanje, što navodi i kao razlog slabog odziva srpskih državljana da glasaju i učestvuju u izbornim procesima u Srbiji.

U Torontu se, recimo, prijavilo samo 28 glasača.

“Naši građani koji žive u Kanadi mogli su da se prijave za glasanje najkasnije do 24. 12. 2021 u 18:00 po lokalnom vremenu. Trebalo je da popune formular (zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu) i pošalju skenirani dokument (važeću ličnu kartu ili pasoš) na e-mail adresu konzulata ili ambasade. Nameću se pitanja da li je neophodno da se glasačka procedura dodatno komplikuje navedenom papirologijom, da li je svaki glas važan, pa tako i glas 28 građana Toronta? Da li su zaposleni u konzulatima baš toliko zauzeti da ne mogu omogućiti glasanje bilo kom broju prijavljenih glasača i da li se zakonski minimum od najmanje 100 hitno treba izmeniti? Koji Zakon to propisuje? Zašto je autoru ovog teksta, jednoj od 28 građana koja se prijavila konzulatu u Torontu sa željom da glasa na referendumu – to uskraćeno?”, piše, između ostalog, Marina Bulatović.

U nezvaničnim razgovorima sa onima koji se razumeju u izborne procese saznajemo da je glasački sistem Srbije u vrlo lošem stanju, da je održavanje izbora za srpske državljane u inostranstvu izuzetno skup proces, od visokih dnevnica kontrolorima izbora, do dostavljanja i vraćanja materijala, a da se za uvođenje elektronskog načina glasanja nema ni kapaciteta ni poverenja.

Stručnjaci kažu da je neophodno menjati i način obaveštavanja, ali i podstaći zainteresovanosti građana da se sami informišu.

Inače, statistika kaže da se i od tog malog broja prijavljenih glasača, na kraju, na biračkim mestima, pojavi samo trećina njih.