Srbija može da postane članica EU pre 2018, ali ne preko reda i ukoliko bude neprestano imala odlučnu proevropsku vladu, koja će efikasno rešiti pitanje Haškog tribunala i biti „konkstruktivna“ prema Kosovu, s tim što linija priznanja nezavisnosti neće morati da se pređe – ocenjuje za Danas Milan Parivodić, član Saveta za evropske integracije Vlade Srbije i bivši ministar u vladi Vojislava Koštunice, povodom analize saradnika ISAC fonda Milana Pajevića za naš list da Srbija ne može u EU pre 2018. godine.
Parivodić navodi da Srbija mora da ispuni uslove koji će pred nju biti postavljeni u momentu odlučivanja o njenom članstvu, a koji se vremenom uvećavaju. Pre svega treba da bude rešeno pitanje saradnje s Tribunalom u Hagu.
– Rešavanje pitanja saradnje s Hagom u očima Evropljana, makar formalno, predstavljalo bi prikazivanje Srbije kao reformisane, demokratske države koja se potpuno distancirala od one zemlje iz vremena Slobodana Miloševića. Postoji realna mogućnost da Evropljani shvate da je Ratko Mladić zaista van domašaja srpskih vlasti. Šta ako ne budemo u stanju da ga uhapsimo u narednih deset godina. U tom slučaju, Srbija mora da uveri zemlje EU da je postala demokratska država u kojoj je na snazi vladavina prava – objašnjava Parivodić, koji je i predsednik Političkog saveta nevladine organizacije Moderna Srbija.
Kao jednu od bitnih stvari koja na neki način mora biti rešena on ističe Kosovo i Metohiju.
– Evropska zajednica ne može da pred Srbiju postavi pitanje priznavanja KiM kao uslov za članstvo, jer u njoj ne postoji konsenzus oko toga. To, međutim, ne znači da neke zemlje ne mogu da postave to pitanje, ali ne javno, već iza kulisa. Unija će u svakom slučaju insistirati na dobrosusedskoj saradnji. Ti odnosi bi se odvijali na tehničkom operativnom nivou, jer je za borbu protiv organizovanog kriminala neophodna saradnja srpske i kosovske policije. Srbija nikada neće priznati nezavisnost KiM, i ta saradnja neće podrazumevati posete na državnom nivou. S druge strane, teško je zamisliti da će EU prihvatiti odnose izolacije i nekomunikacije između onih koji bar delimično upravljaju Kosovom i srpske policije i možda čak i pravosuđa – kaže sagovornik Danasa. On dodaje da međususedski odnosi nisu najbolji ni među nekim članicama Unije, te da bi bilo licemerno kada bi EU od Srbije tražila da u njenim odnosima s Kosovom „teče med i mleko“.
On veruje da Unija neće insistirati na članstvu Srbije u NATO, pre ulaska u EU, zbog bombardovanja 1999.
Parivodić ističe da će prilikom razmatranja unutar Unije da li je Srbija poželjna članica preovladati politička procena o tome šta je za EU u tom trenutku bolje, odnosno šta je u njenom interesu.
– Neophodno je da u Srbiji na vlasti u kontinuitetu budu tri ili četiri proevropske vlade koje će voditi konzistentnu, a ne cikcak politiku, koja je čas proevropska, čas antievropska. Izvesno je da će američka procena uticati na stav EU, a pogotovo na neke od zemalja kao što su Velika Britanija i Holandija. Pozitivni efekti posete Beogradu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena osetili su se širom Evrope – zaključuje Milan Parivodić.
Sutra: Tanja Miščević, profesorka FPN i bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
