Nepotrebna politizacija godišnjice Drugog svetskog rata

Ovde kao da niko ne primećuje da je Rusija pod sankcijama i da su odnosi vrlo napeti. A mi smo ne samo buduća članica Evroazijske unije nego smo se sami stavili na stranu poraženih izjednačivši zakonski partizane i četnike. I mi smo to uradili zbog sadašnjosti, pa ne treba da se prenemažemo kad to rade i drugi – kaže za Danas istoričarka Dubravka Stojanović, objašnjavajući zbog čega Srbija, iako deo antifašističke borbe, zajedno sa Rusijom nije pozvana na obeležavanje početka Drugog svetskog rata u Poljskoj.

Sagovornica Danasa napominje da je činjenično i istorijski Srbiji apsolutno mesto u Poljskoj.

„Taj doprinos je ogroman. Tito je svesno ustanak pokrenuo u Srbiji. U Beogradu je doneta odluka o tome. Tu su pokrenute borbe, tu je bila prva slobodna teritorija u porobljenoj Evropi – Užička republika. Taj pokret se kasnije prebacuje u Bosnu, pa u Hrvatsku“, navodi Stojanovićeva. Kako dodaje, kada je reč o Rusiji, tu nema nikakve dileme da je za kraj rata u Evropi umnogome zaslužan Sovjetski Savez.

Ona podseća da je postojao socijalistički narativ o partizanima – borcima protiv Nemaca. Zatim se osamdesetih javlja narativ o Srbima – civilnim žrtvama ustaša, što je donekle bila priprema za rat devedesetih, da bi posle 2000. godine ponovo bio promenjen odnos, kada je Srbija samu sebe svrstala na stranu poraženih, izglasavši zakone o izjednačavanju četnika i partizana i pokretanjem niza sudskih postupaka za rehabilitaciju, menjajući imena ulica, udžbenike, praznike i spomenike.

Igor Novaković, direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC, ističe da se kao jedan od glavnih razloga nepozivanja Srbije na godišnjicu obeležavanja početka Drugog svetskog rata može tražiti u bliskosti Srbije sa Rusijom, kojoj Poljska, da podsetim, ne prašta agresiju iz 1939. i koja još smatra da Rusija ne ume da se suoči sa sopstvenom prošlošću.

„Srbiji se zamera i zato što nije uvela sankcije Rusiji, na koju je naša zemlja obavezna po Poglavlju 31 i koje nisu klasične ekonomske sankcije, već se odnose na zamrzavanje imovine pojedinih osoba u inostranstvu“, objašnjava Novaković.

Ono što prema oceni Novakovića nikako ne može da se navede kao razlog jeste odnos Srbije sa evroazijskom trgovinskom unijom. On podseća da su pozivi za svečanost u Varšavi upućeni mnogo ranije nego što je Srbija postigla dogovor sa evroazijskom trgovinskom unijom.

„Velike su dezinformacije da Srbija ulazi u evroazijsku trgovinsku uniju. Srbija je potpisala sporazum sa tom unijom o slobodnoj trgovini. Mi već imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa tri države Belorusijom, Rusijom i Kazahstanom i ovo je proširenje na Jermeniju i Kirgistan. Ono što se menja sa tim jeste da ćemo imati institucionalni sporazum, koji moramo da napustimo sa datumom ulaska u EU, što je naša obaveza iz Poglavlju 30 sa EU. Sa stanovišta EU taj sporazum nije problem“, kaže Novaković.

Istoričar Čedomir Antić kaže za Danas da je ovde zapravo reč o odnosu Poljske prema pravoslavlju i da sama lista poziva nema veze sa aktuelnim dešavanjima.

„Srbija je u vojnom pogledu neutralna država, mada pažljiva analiza pokazuje da je naša vojska bliža NATO-u nego Vojsci Ruske Federacije. A očigledno je da je u Poljskoj održana proslava NATO-a, a ne država naslednica antifašističke koalicije. Uprkos tome što je poljski premijer nedavno stavio Srbe, Grke i Jevreje u ravan sa Poljacima kao jedine evropske narode koji nisu sarađivali sa ‘Osovinom’, poziv nije usledio. Kako je to Ruska Federacija u naše vreme agresivna prema Poljskoj? Ovde je reč o posledici stava Poljske i NATO prema Srbiji i pravoslavlju. Taj stav nema veze sa aktuelnim političkim dešavanjima“, ističe Antić.

Istoričar Predrag Marković smatra da nije bilo razloga za ovakvu politizaciju.

„Ne pozvati zemlju koja je dala najviše civilnih i vojnih žrtava, Rusiju, kao ni Srbiju, koja je dala četvrtu po broju antifašističku vojsku u Evropi (jer su u redovima jugoslovenskih partizana tri četvrtine bili Srbi), isto je kao ne pozvati Izrael na obeležavanje Holokausta“, zaključuje Marković.

Osim Srbije i Rusije, poziv iz Varšave nisu dobile Bosna i Hercegovina, kao ni Severna Makedonija.