Nepoverenje Bramerca raste

Takođe, okončanje profesionalizacije vojske je važan korak napred za modernizaciju oružanih snaga i jačanje civilne kontrole nad njima, ocenjuje u razgovoru za Danas Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, uoči današnjeg usvajanja rezolucije o Srbiji u EP.

Šta će biti glavne zamerke u rezoluciji?

– Pre svega, saradnja s Haškim tribunalom, koja u protekle dve i po godine stagnira. Stiče se utisak kao da Srbija sebi opet kupuje vreme. Predstojeći dijalog s Prištinom je prilika da Beograd potvrdi i realizuje konstruktivni stav koji je pokazan prilikom usvajanja zajedničke rezolucije o Kosovu UN. Odnosi Beograda i Prištine se moraju normalizovati kroz rešavanje niza problema koji su otvoreni i opterećuju svakodnevni život na Kosovu i u Srbiji. Što se tiče reforme pravosuđa, institucija EU su je pažljivo pratile, od kada je pokrenuta 2009. Svi propusti moraju biti ispravljeni jer se ovom reformom postavljaju temelji vladavini prava u Srbiji.

Da li će Euleks imati kapaciteta da okonča istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu?

– To je pitanje vladavine prava, ali i snažnih emocija. Pravna država se mora uspostaviti na Kosovu, koliko god delovalo da je ova konkretna istraga osetljiva i teška. Euleks će u saradnji sa međunarodnim organizacijama i kosovskim organima sprovesti detaljnu istragu koja treba da dovede do kraja trenutnog stanja u kojoj se vise spekuliše, a manje zna o konkretnim činjenicama.

Da li je realno očekivati da Srbija dobije status kandidata do kraja godine?

– To zavisi od same Srbije. U moći Beograda je da ispuni sve ključne kriterijume koji bi obezbedili ne samo dobijanje statusa kandidata već i datum za početak pregovora. Puna i okončana saradnja sa Hagom, konstruktivan stav u dijalogu s Prištinom, reforma pravosuđa su glavni pokazatelji kako se vlast odnosi prema pitanju evropskih integracija. Postoji jaka proevropska politička energija u Srbiji koja, na žalost, nije iskorišćena. Kao da se Srbija trenutno zadovoljava sa prolaznom ocenom, iako svi znamo da ona može daleko bolje i više da postigne.

Kako vidite činjenicu da su se pojavili dokazi koji govore o tome da je Vlada Vojislava Koštunice učestvovala u skrivanju Ratka Mladića, a da niko zbog toga nije pozvan na razgovor?

– Ne bih komentarisao konkretne slučajeve. Ali moram da istaknem da sam svedok narastajućeg nestrpljenja pa i eventualnog nepoverenja Serža Bramerca, s kojim sam u redovnom kontaktu. Postoji veliki jaz između onoga što možemo čuti u medijima i onoga sto se čini u praksi. Na žalost, ponekad stičem utisak da se vladajuća koalicija više trudi da ubedi evropsku javnost u svoju posvećenost saradnji sa Hagom nego što ulaže napore da pronađe begunce optužene za teške ratne zločine. Jako je važno da se u Beogradu ne prave pogrešne političke procene koje mogu Srbiju ponovo zaustaviti na putu ka EU.

Kako komentarišete odbijanje Srbije da isporuči Crnoj Gori serijskog ubicu Veselina Vukotića, koji je u toj zemlji osuđena 20 godina zbog ubistva kapetana Duška Boškovića 1997. godine, i koji je na Interpolovoj poternici?

– To je slučaj koji vrlo zabrinjava. Nadam se da će nadležni organi u Srbiji pokazati da su u stanju da sprovode vladavinu zakona. Bio bi poslat vrlo negativan signal iz Srbije ukoliko bi se pokazalo da se nekoliko dana pred ratifikaciju SSP u EP izvode nekakvi trikovi sa privođenjem i puštanjem na slobodu optuženih za teška krivična dela kako bi bila ukinuta poternica Interpola. Srbija mora da poštuje potpisane sporazume i jasno demonstrira da poštuje vladavinu prava.

Kako sa „pogrešnim“ odgovorima

Šta bi bila posledica odgovora na Upitnik EK koji ne odgovaraju istinitoj slici stanja?

– Dodatna pitanja i dugotrajniji proces skrininga, kao i stvaranje atmosfere nepoverenja. Međutim, verujem da se takvi odgovori neće javljati. Kancelarija za evropske integracija radi svoj posao efikasno i profesionalno.

Otvoreno pitanje Sandžaka

Da li je pitanje Sandžaka rešeno?

– Pitanje Sandžaka je otvoreno. Islamska zajednica je i dalje podeljena, pitanje Bošnjačkog nacionalnog veća je otvoreno, dok postoji problem akreditacije univerziteta u Novom Pazaru. Odnos Beograda i nadležnih institucija prema Sandžaku nije bio odgovarajući: potreban je veći angažman i dobra volja da se reše problemi koji su delimično i uvezeni iz Beograda. Podela islamske zajednice koja se desila 2007. godine je posledica instrumentalizovanja situacije u Sandžaku od strane tadašnjih vlasti u Beogradu. Taj problem jošuvek nije rešen i samo je uvećan nakon kontroverznog uplitanja nadležnog ministarstva u proces oko bošnjačkog NV.