Nepoznanica da li su u civilu policajci ili pripadnici BIA

Međutim, svakog sledećeg dana protest je bio zakazan i organizovan, ali uprkos tome nije bio prijavljen. Tako se ovo okupljanje iz redovnih okvira, u kojima bi uniformisana policija trebalo da obezbeđuje skup čiji su organizatori, mesto okupljanja i pravac kretanja poznati, preselio van institucija. To je omogućilo predsedniku vlade i ministru unutrašnjih poslova da o protestima govore kao o nečemu što oni neće sprečavati, što će dozvoliti, kao da je njegova dobra volja ili dobro raspoloženje ključno za održavanje građanskih okupljanja. To je omogućilo i nagađanja koje državne strukture su prisutne na protestu, koga štite, kakve informacije prikupljaju i kako to utiče na bezbednost okupljenih građana. Na pitanje ko obezbeđuje skup, po kom osnovu i ko su ljudi koje učesnici protesta doživljavaju kao policiju u civilu, jedini odgovor može biti da to ne možemo znati sa sigurnošću i da to svakako nije nešto što je redovna i prihvatljiva okolnost, ocenjuje za Danas Sofija Mandić, istraživačica i pravnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, upitana kako komentariše to što skorašnje masovne proteste na ulicama Beograda nisu obezbeđivali uniformisani već brojni policajci u civilu.

Na pitanje kakve posledice mogu da proizađu iz takvog slučaja, kada je reč o bezbednosti učesnika, sagovornica Danasa ukazuje da ne možemo znati da li su to pripadnici policije koji prema zakonu o policiji imaju pravo da postupaju u svom građanskom odelu.

– Međutim, ovo pravo policajci imaju izuzetno i po pravilu moraju nositi uniformu i značku. Ukoliko su neuniformisani, pri primeni policijskih ovlašćenja moraju obavestiti prisutne o tome da su pripadnici policije, što se u slučaju protesta, prema dostupnim informacijama, nije događalo. Građani su nagađali ko ih snima, tražili odgovore na različita pitanja i da li su najglasniji i najnasilniji učesnici protesta zapravo policajci koji žele da onemoguće njegovo održavanje. Takođe, ostaje nepoznanica da li su osobe za koje se sumnja da su pripadnici policije, možda predstavnici Bezbednosno-informativne agencije, s obzirom na to da je skup viđen kao antidržavna delatnost – ističe Sofija Mandić.

Ona dodaje da na prvi pogled deluje da su učesnici sami skrivili činjenicu da ne znaju ko ih obezbeđuje, kome mogu da se obrate ukoliko im treba zaštita ili pomoć, odnosno da su neprijavljivanjem skupa vlastima omogućili da se ponašaju na proizvoljan način – a to je način koji oni najbolje poznaju. Sagovornica našeg lista napominje da se tako ironično došlo u situaciju da su pripadnici antivladinog skupa došli u situaciju da se oslanjaju da ih oni protiv kojih protestuju neće novčano kazniti zbog nezakonitog okupljanja.

– Međutim, brojni su razlozi zbog kojih skup nije nikada ni mogao biti prijavljen na način na koji to predviđa Zakon o javnom okupljanju iz 2016. godine. Zakon zahteva da skup bude prijavljen pet dana pre dana održavanja, izuzetno je zahtevan kada je u pitanju sadržina prijave, uključujući tu i podnošenje programa okupljanja i ostavlja znatan prostor da MUP proglasi nepotpunom, odredi dodatni za njenu dopunu i time odloži ili obesmisli održavanje skupa – smatra Sofija Mandić.

Ona ukazuje i na mogućnost i neodobravanja skupa zbog ugrožavanja bezbednosti države.

– Znamo da i se pre samo nekoliko nedelja organizacija „Ne da(vi)mo Beograd“ suočila sa odbijanjem policije da primi zahtev za prijavu okupljanja i time onemogući njegovo održavanje. U takvim okolnostima zaista treba da razumemo da građani koji samo žele da izraze svoje nezadovoljstvo ne žele da se upuštaju u besmislene procedure koje su očigledno tu da ih odvrate od namere okupljanja. Treba otvoreno postaviti i druga pitanja – da li danas, svestan posledica, iko želi da se deklariše kao organizator antivladinih protesta? Da li želi da odgovara za štetu ili nerede do kojih može doći, a koji vrlo lako mogu organizovati državne strukture? Da li organizatori žele da sebe i svoje porodice izlože pretnjama i pritiscima? Zbog svega navedenog, neprijavljivanje skupa i decentralizacija organizacije okupljanja, iako formalno nezakonit, deluje kao jedini razuman izbor – zaključuje istraživačica BCBP.

Prema njenim rečima, očigledno je da je sloboda okupljanja, kao i ostvarivanje mnogih drugih prava, slučajem o kom ovde govorimo i zvanično smešteno van institucija.

– To će se promeniti tek kada dođe do promene Zakona o javnom okupljanju, ali i kada izvršna vlast počne gleda na nezadovoljstvo građana i njihovo pravo na okupljanje kao na tekovinu demokratskog društva, a ne kao na nužno zlo i neprijateljsku delatnost. Plašim se da ćemo se, do tada, često pitati ko su ljudi oko nas – da li je u pitanju policija u civilu i šta je njihov zadatak. To samo produbljuje već dovoljno veliki jaz između institucija i građana koji se osećaju da ih državne službe ne štite, već namerno izlažu različitim opasnostima – zaključuje Sofija Mandić za Danas.

„Protest protiv diktature“ ubuduće jednom nedeljno

„Protest protiv diktature“ ulazi u fazu reorganizacije, pa će se protesti umesto svakodnevno održavati jednom nedeljno, a po potrebi i više puta tokom nedelje „u zavisnosti od poteza vlasti“ – ovo je rečeno okupljenima ispred Skupštine Srbije u subotu. Sledeći skup najavljen je za petak, 12. maj, u 18 časova, opet kod Skupštine. Jelena Anasonović ispred grupe „Protiv diktature“ rekla je okupljenima i da su protesti bili velika škola za sve koji su učestvovali u njima. Nova faza reorganizacije, prema rečima koordinatora protesta, znači rad na jačanju „odnosa sa ostalim grupama i institucijama koje žele da očuvaju svoju slobodu i autonomiju i spremne su da se odupru diktatorskoj kontroli“. „Protesti protiv diktature“ počeli su 3. aprila, dan posle predsedničkih izbora zbog nezadovoljstva kompletnim uslovima u kojima su ti izbori održani i njihovim rezultatom, ali i opštim stanjem u društvu.