Neprijatno iznenađeni odlukom Srbije da trči trku u GS UN

Od tada, pa do pre samo nekoliko sedmica, nijedna zemlja, uključujući Srbiju, nije izrazila nikakvu nameru da se kandiduje za to mesto ove godine. Zbog toga smo se iznenadili kada su vlasti u Beogradu odlučile da kandiduju svog predstavnika, pogotovo što smo prethodno tražili i u usmenoj i u pisanoj formi srpsku podršku našoj kandidaturi – kaže za Danas Giedrius Puodžiunas, direktor Službe za odnose s javnošću Ministarstva inostranih poslova Litvanije.

Da podsetimo, bilateralni odnosi Beograda i Viljnusa već duže vreme su krhki. Litvanski kupac je 2008, prema tumačenju srpskih vlasti, ali i radnika, „upropastio“ pančevačku Azotaru, pa je ta privatizacija potom poništena i sada traje međunarodna arbitraža. Kompanija iz Litvanije je svojevremeno kupila Beogradsku industriju piva, ali je februara 2010. Agencija za privatizaciju raskinula ugovor. Potom je predsednica Dalia Gribauskaite poručila da vlasti u Beogradu koče investitore iz njene zemlje, a Litvanija je jedna od retkih članica EU koja još nije ratifikovala SSP između EU i Srbije. Na sve te komplikacije došla je i konkurentska trka za mesto prvog čoveka GS UN u periodu 2012-2013. između predstavnika dve zemlje – ambasadora Daliusa Čekuolisa i šefa diplomatije Vuka Jeremića. Giedrius Puodžiunas kaže da se Srbija visoko rangira među litvanskim investitorima. „Kompanije Altiva, Arvi i Sanitek su bili najveći investitori iz Litvanije pre nego što su njihovi ugovori u Srbiji bili osporavani. Imajući ovo u vidu, naglašavam da zemlja koja teži članstvu u EU treba da podrži principe vladavine prava, što je jedna od osnovnih vrednosti koju dele članice evropske zajednice. Mi smo zainteresovani za dalje širenje trgovinskih veza i investicija sa Srbijom”, ističe Puodžiunas.

Naš sagovornik naglašava da Litvanija podržava evropski put Srbije. Kako ističe, to je i potvrđeno na sastanku ministara spoljnih poslova Vuka Jeremića i Audronijusa Ažubalisa, 6. decembra u Viljnusu. „Naš ministar je tada ohrabrio Srbiju da nastavi sa sprovođenjem reformi, kao i da izgradi dobrosusedske odnose u regionu”, dodaje Puodžiunas.

On podseća da je Evropski savet na samitu prošlog decembra postavio konkretne uslove koje Srbija mora da ispuni ukoliko želi da dobije status kandidata – da se postigne napredak u sprovođenju sporazuma s Prištinom, kao i u regionalnom predstavljanju Kosova, ali i da se omoguće efikasan rad Euleksu i Kforu.

„Nadamo se da će Srbija biti u stanju da ispuni uslove do narednog sastanka Evropskog saveta. Mi ohrabrujemo i Srbiju i Kosovo da u potpunosti iskoriste preostalo vreme i da dijalog nastave u konstruktivnom smeru”, ističe Giedrius Puodžiunas.