Nerazumljiv otpor Beograda

Evropska unija dovršava dokument „Zajednička akcija“, kao pravni osnov za upućivanje uveliko pripremane misije na Kosovu, ali zasad nema izgleda da sama odluka o upućivanju misije bude usvojena krajem meseca na zasedanju šefova diplomatija EU, rekli su Beti evropski zvaničnici u Briselu.
Isti izvori navode da je teško razumeti otpor Beograda upućivanju misije EU na Kosovo i procenjuju da su primedbe Srbije sada više vezane za samo pitanje statusa i da se zbog toga to povezuje i s potpisivanjem sporazuma o pridruživanju Srbija – EU, a i da je to zbog unutrašnjepolitičke kampanje za predsedničke izbore u Srbiji. Zvaničnici u Briselu navode da se misija priprema „vrlo delatno“ i u operativnom i u smislu odluka u nadležnim telima EU, uz ocenu da Rezolucija 1244 SB UN dopušta upućivanje te misije na Kosovo. Nadležni u EU rade na pravnoj osnovi „Zajednička akcija“ i upotpunjavaju je već mesecima u skladu s „tekućim razvojem“, a očekivali su da misija bude upućena već prošlog leta.

LONČAR: Zahtev EU da ne šalje misiju na Kosovo

Beograd – Ministar prosvete Srbije Zoran Lončar naveo je juče da Srbija od EU „zahteva da ne šalje misiju za razbijanje“ Srbije ukoliko hoće da 28. januara bude potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. „Najnovije najave EU da će se ponovo aktuelizovati pitanje saradnje s Hagom kao uslov Srbiji za potpisivanje sporazuma 28. januara ne odgovaraju stvarnim izazovima koji se javljaju u odnosima Srbije i EU. Sada su stvari takve da Srbija zahteva od EU da ne šalje misiju za razbijanje Srbije ukoliko hoće da 28. januara potpišemo sporazum“, naveo je Lončar u izjavi dostavljenoj agenciji Beta. „Ne znam šta znači fraza koja se često može čuti da su pitanja EU i Kosovo odvojeni procesi. Ono što je očigledno to je da bi odluka EU o protivpravnom slanju misije na Kosovo i Metohiju značila grubo kršenje i poništavanje parafiranog sporazuma“, naveo je ministar. Samim tim takva odluka EU direktno bi, na „najgori mogući način, povezala pitanja EU i Kosova“, ocenio je Lončar.

Izvori u Briselu smatraju da je za upućivanje misije dovoljna Rezolucija 1244 SB UN, „kao što je to utvrdio i NATO, jer nema sumnje da Rezolucija 1244 dozvoljava i OEBS-u i drugim međunarodnim organizacijama (osim UN) da budu razmeštene na Kosovu“. „U sklopu Rezolucije 1244 ima dovoljno fleksibilnosti u pogledu toga kako civilno međunarodno prisustvo može biti organizovano na Kosovu“, dodali su izvori, naznačivši da bi svakako u EU svi više voleli da u SB UN bude donesena „jasna odluka“ i precizirana pravna osnova za to.
Zvaničnici EU smatraju da je, objektivno, u interesu kosovskih Srba da EU nadzire i vodi vladavinu zakona, pravosuđe i policiju na Kosovu. Na opasku da iz vladajućih krugova u Srbiji stižu zamerke da EU misijom na Kosovu želi da sprovede plan Martija Ahtisarija, zvaničnici Saveta ministara Unije koji se neposredno bave kosovskim pitanjem navode da se misija vladavine zakona može primeniti na bilo koju „rovitu“ situaciju u svetu. Neki sagovornici u okruženju visokog predstavnika Havijera Solane rekli su da Ahtisarijev plan nije usvojen i nije zvanično povezan s misijom EU. Istovremeno, neki drugi zvaničnici precizirali su da „jeste tačno da Ahtisarijevi predlozi ukazuju na potrebu takve misije EU na Kosovu“.
„Zbog toga takva misija ima sopstvenu logiku potrebe, jer je u ogromnom interesu EU da na Kosovu postoji vladavina zakona, jer to i nije tesno povezano s pitanjem statusa“, navode izvori. Zamoljeni da objasne da li se misija EU, koja ima za cilj uspostavljanje vladavine zakona i primerenog delovanja pravosuđa i policije, sama po sebi uklapa u neko buduće rešenje statusa Kosova, sagovornici u Briselu su uzvratili da to „jeste deo sveukupnog paketa koji poziva na razmeštanje takve misije“. Ali, naglašavaju, to nije neposredno povezano sa statusom i dodaju da u Ahtisarijevim predlozima nije ni pomenut sam status, već da je to pomenuto u pratećem izveštaju.
Postoji mesto i za pravosudno-policijsku (ESDP) misiju EU navode zvaničnici EU koja ni na koji način ne pretpostavlja da mora biti razmeštena u „državi“, već je deo celokupnog rešenja koje je kombinovano s predlozima o „nadziranoj nezavisnosti“, preciziraju izvori u Briselu, uz tvrdnju da je „očigledno u najvećem interesu manjina i svih zajednica na Kosovu da tamo dođe misija EU koja će bdeti nad primenom zakona, delovanjem pravosuđa i policije“. „Tu je, bez sumnje, od velikog značaja, posebno za srpsku zajednicu, da će, recimo, neutralni međunarodni tužilac biti nadležan za ratne i međuetničke zločine“.
Funkcioneri u Savetu ministara EU smatraju da je zato „teško razumeti otpore u Beogradu za upućivanje misije EU za vladavinu zakona na Kosovo, jer rastući organizovani kriminal na Kosovu može da se prelije u EU pa možda i u Srbiju“.