foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Opasno je kada se politički sistem menja na mala vrata i zadovoljavaju partikularni interesi jedne stranke koja u tom trenutku ima moć, ocenjuje za Danas Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Nedeljkov tako odgovara upitan da prokomentariše izjavu Milenka Jovanova, šefa skupštinskih naprednjaka, da narod traži vraćanje izbornog cenzusa sa tri na pet odsto.
Opasna je praksa kontinuirane promene izbornih uslova koje na kraju dovode do jedne sveopšte nesigurnosti. I to dovodi do jedne ozbiljne političke i pravne krize, dodaje Nedeljkov.
Prema njegovim rečima odlično bi bilo ako je Jovanov na umu imao promenu izbornog zakonodavstva za redovne izbore 2026. godine, jer tada bi tri godine bile dovoljne za promenu izbornog sistema, ali ako je mislio na vanredne izbore o kojima se spekuliše, onda je to opasno.
Nedeljkov: Smanjenje cenzusa nije tražila nijedna stranka u EU dijalogu
„Ono što nas interesuje je da konačno vidimo analizu istraživanja kojima su se Milenko Jovanov i SNS vodili, predlažući u javnosti jednu novu izmenu izbornog zakona. To je prva i ključna stvar. Izmene izbornog zakona su moguće i to smo videli i u prethodna dva navrata 2020 i 2022. godine, a pod izgovorom da su one rezultat međustranačkih pregovora, ali sa tim izmenama uvedene su novine koje ni jednog trenutka nisu bile na dnevnom redu pregovora. Upravo samo smanjenje cenzusa nikada nije tražila ni jedna stranka, makar ne u pregovorima pod pokriviteljstvom EU“, napominje Nedeljkov.
On smatra de je ovo „nova udica vlasti“ na koju bi trebalo svi da se uhvatimo kako bismo pričali o promeni izbornog cenzusa, a ne o pitiscima, ucenama o zastrašivanju ljudi, o medijskoj situaciji.
„A samo u 2022. godini 96 odsto prostora u centralnim informativnim emisijama na svim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću zauzimali su predstavnici jedne političke grupacije. To su problemi koji tište naš izborni proces. Ajde da razgovaramo o problemima koje su zabeležili kako domaći, tako i strani posmatrači i da odatle krenemo u reformu izbrnog zakonodavstva“, poručuje programski direktor CRTE.
Ovakve česte promene izbornih uslova koje odgovaraju samo određenim političkim strukturama, kako kaže, u engleskoj literaturi se zovu „džilimenderi“. Ova vrsta džilimenederinga je nešto što smo videli prethodnih nekoliko godina kod nas i one nisu donele ništa dobro oko izbornih uslova.
„Svaki sledeći izborni ciklus nakon ovakvih delimičnih i tendencioznih promena bio je ocenjen kao loš i to je bagaž ovakvih ishitreih i lakomislenih promena u izbornom sistemu“, zaključuje Nedeljkov.
Vukadinović: Batina i pretnja za opoziciju
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli nema dilemu zbog čega se ponovo spominje promena izbornog cenzusa.
Napominje da je pitanje povratka izbornog cenzusa na pet odsto tema koju vlast periodično poteže kao neku vrstu batine i pretnje za opoziciju. Smatra da takva promena nije previše realna.
„Rekao bih da je to više propagandna žaoka, namenjena prevashodno njihovom sopstvenom biračkom telu, sa porukom: vidite kako su oni jadni, napadaju nas i glume neku silu, a u skupštini su se našli samo zahvaljujući tome što smo mi spustili cenzus sa pet na tri odsto. Naravno, nije sasvim isključeno da će i to učiniti (vratiti cenzus), ali mislim da bi to samo navelo opoziciju da se više i pažljivije udružuje, nego što bi dovelo do nekog velikog opozicionog potopa“, objašnjava Vukadinović.
On smatra da je prošlo vreme kada je Vučić, uz pomoć uslužnih agencija za istraživanje javnog mnjenja i naivnih – ili takođe uslužno i saučesnički nastrojenih – opozicionih lidera, ostavljao ispod crte većinu opozicionih lista i po više od 20 odsto opozicionih glasova.
„Tako da, čak i ako vlast uvede, odnosno vrati cenzus na pet odsto to neće imati gotovo nikakav, a pogotovo ne od njihove strane željeni efekat“, ocenjuje Vukadinović.
Klačar: Nije cenzus centralni problem
Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, u razgovoru za Danas kaže da se ideja o povećanju cenzusa pojavljuje sporadično i to već duže vreme i da ona ne dolazi samo iz krugova vlasti, već i iz nekih opozicionih stranaka, popot Stranke slobode i pravde.
Ali, kako kaže, samo spominnjanje vraćanja cenzusa na 5 odsto je naznaka da se o tome sada razmišlja u krugu vladajuće koalicije.
„Povećanje cenzusa bi dovelo do promene u političkim taktikama kod stranaka odnosno one bi morale da prave šire koalicione aranžmane jer je cenzus od 5 odsto u ovom momentu verovatno lako dostižan samo za tri stranke (SNS, SPS i SSP). Drugim rečima, bez koaliranja, neke opozicione stranke koje su prešle smanjeni cenzus od 3 odsto sada ne bi bile sigurne za prelazak povećanog cenzusa, ali je logično da bi one taj izazov rešavale ujedinjavanjem sa njima sličnim strankama“, napominje Klačar.
Očekivanja su, kako kaže i da bi povećan cenzus malo ukrupnio politički život, ali suštinski ne bi se desio nikakav politički zemljotres jer bi se stranke prilagodile novim podsticajima. On smatra da cenzus ipak nije centralni problem izbornog sistema.
„To su izborne jedinice, odnosno jedna izborna jedinica i zatvorene liste. Zato bi bilo daleko bolje razgovarati o celini izbornog sistema, a ne samo o pojedinim delovima“, zaključuje programski direktor CESID-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
