Visković: U odnosima Srbije i Hrvatske padovi dublji nego usponi

Profesor Fakultet političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu Ivo Visković izjavio je da su u odnosima Srbije i Hrvatske padovi dublji nego usponi, živimo u stanju neobjavljenog hladnog rata, jer je na obe strane mnogo više onih spremnih za pogoršanje odnosa, a mnogo manje za njihovo poboljšanje.

On je ukazao da se od elite očekuje mnogo veća odgovornost i trenutno stanje odnosa ocenio kao zamrznuto loše stanje.

Predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor FPN Univerziteta u Beogradu Dragan Đukanović kao ključni problem izostanka evropske perspektive naveo je uticaj trećih država, Rusije, Kine i Turske.

Čini se da bez jasne perspektive pridruživanja, koje sve izvesnije nema, iz latentnih ulazimo u otvorene nestabilnosti regiona, rekao je on i ukazao da već devet meseci od inauguracije nove američke administracije nema naznake politike prema Zapadnom Balkanu.

Plašim se da će to pitanje ostaviti Evropskoj uniji, što je garantovano recept za neuspeh, ocenio je on.

Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Tanja Miščević ukazala je da Hrvatsku vidi kao najveći izazov u evropskim integracijama.

Prema njenoj oceni, bila bi velika korist od uključivanja Hrvatske u regionalna pitanja, ali i ozbiljan izazov u uzdržavanju od blokade članstva.

Nadam se racionalnoj politici koja vodi ka tome da je u obostranom interesu napredak jedne i druge strane, rekla je Miščević.

Predsednica Skupštine Foruma za spoljnu politiku, bivša ministarka spoljnih i evropskih poslova i potpredsednica Vlade Hrvatske Vesna Pusić ocenila je da bi glavne teme u odnosima Hrvatske i Srbije trebalo da budu EU, ekonomska i saradnja na infrastrukturi, kao i poboljšanje kvaliteta života uz granicu.

Kada bi države sarađivale, ne bi imalo prostora za sukob, a kada nema saradnje, ima prostora za sukob, navela je Pusić.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije i bivši generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ocenio je da su odnosi dve zemlje na nivou koji ne priliči ni Beogradu ni Zagrebu i ne donosi dobro nijednoj.

Prema njegovoj oceni, da bi se prevazišli, trebalo bi ohrabrivati razvoj ekonomskih i kulturnih odnosa i dopustiti pik u odnosima, kakav je bio u vreme Borisa Tadića i Ive Josipovića.

On smatra da bi Hrvatska, koja je članica EU, kao sused, trebalo da se postavi kao partner Srbije.

Predsednik Upravnog odbora Foruma za spoljnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu Dejan Jović ocenio je da su za popravljanje hrvatsko-srpskih odnosa ključni domaći akteri i da to ne treba očekivati od nekoga spolja.

Imamo saradnju Srba i Hrvata u koalicionoj vlasti u Hrvatskoj, imamo je i u Bosni i Hercegovini, zašto se ta saradnja ne bi prelila i na odnose dve zemlje, upitao je Jović i ocenio da što se više bave prošlošću, manje su šanse za boljitak.

Treba podići nivo saradnje tamo gde odgovara i jednoj i drugoj strani, funkcionalnost je mnogo bolja, nego držati se samo politike, zaključio je Jović.