Da ima političke volje u Evropskoj uniji (EU), blokade na putu Zapadnog Balkana ka članstvu u Uniji mogle bi biti otklonjene, ali malo je verovatno da će se na jesen ubrzati evrointegracioni procesi, procenjuju u agenciji „Stratfor“.
U situaciji kada je ekonomska kriza u Evropi u punom jeku, kao i pitanje ratifikacije Lisabonskog ugovora, mali su izgledi da na jesen dođe do najavljenog zamaha u procesu koji bi Zapadni Balkan vodio ka članstvu u Evropskoj uniji, prenosi Dojče vele.
Puno izgovora i nedostatak političke volje unutar EU, razlozi su za zastoj i blokadu evrointegracija Zapadnog Balkana, smatra stručnjak geopolitičke obaveštajne kompanije „Stratfora“ Marko Papić.
– Da ima političke volje u EU, Sloveniji bi se reklo da drugačije razgovara sa Hrvatskom. Da ima političke volje, evropska dvadesetsedmorica bi mogli nešto da kažu i Grčkoj u vezi s Makedonijom, ali i Holandiji kada je u pitanju Srbija, kaže Papić. Prema njegovim rečima ostale zemlje članice Unije koriste holandski i slovenački stav kao izgovor za usporavanje integracija Zapadnog Balkana.
Sa druge strane, kad je reč o Bosni i Hercegovini, to je prema mišljenju Marka Papića, „pandorina kutija“ za Evropsku uniju. Analize „Stratfora“ ukazuju na to da je razlog što ovih godina nije bilo bezbednosnih problema na Balkanu bila upravo evropska perspektiva tog regiona.
– Onog momenta kad ta perspektiva postane prazna priča, Evropa će možda morati da se opet suoči sa problemima na Balkanu koji su još zamrznuti, kaže Papić. Dokle god postoji ekonomska kriza u Evropi, neće biti bitnijih pomeranja Zapadnog Balkana ka članstvu u Uniji, smatraju u Stratforu. To znači da bi Hrvatska mogla da očekuje članstvo tek posle 2013. godine. Kakva će potom biti sudbina pristupanja ostataka Zapadnog Balkana EU, to još niko ne može da predvidi.
Nepoznanica je i redosled pristupanja
U poslednjem izveštaju „Stratfora“, koji se bavi pitanjem proširenja Evropske unije, stoji i to da „prozapadna vlada u Beogradu najverovatnije ne zna gde se kriju ili kako da nađe“ preostala dva haška optuženika. U EU trenutno postoje neslaganja oko toga kojim bi redosledom trebalo pristupiti eventualnom proširenju. U pitanju nisu emocije već interesi – bilo ekonomski ili političko-bezbednosni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
