Nesvrstani u ruskom šinjelu

Činjenica da se predstavnik Rusije prvi put pojavio na takvom događaju baš u našoj državi (Rusija je u julu ove godine stekla status posmatrača u Nesvrstanima), teško da predstavlja slučajnost. Pre će biti da je Lavrovljev dolazak rezultat brižljivog planiranja na liniji Beograd-Moskva –Baku (Azerbejdžan je bio koopredsedavajući ovog skupa).

Mada je godinama unazad primetno da se većina država koje pripadaju taboru Nesvrstanih približila Ruskoj Federaciji, i u sferi ekonomije i u domenu politike, u simboličko-istorijskom smislu uključivanje Rusa predstavlja kopernikanski zaokret u odnosu na temelje na kojima je građen ovaj pokret. Nesvrstani su, kao što je već dobro poznato, nastali u vreme Hladnog rata, i kako im samo ime kaže, osnovna ideja bila je da se izbegne svrstavanje uz jedan od dva suparnička bloka – zapadni, predvođen SAD, i istočni, na čijem čelu je bio Sovjetski Savez.

Dolazak Sergeja Lavrova svakako ide naruku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji nastavlja da balansira između Zapada i Moskve. „Pogodilo“ se da Lavrov u Beograd dođe nedugo nakon što je u Sloveniji održan samit EU-Zapadni Balkan, koji je završen bez navođenja konkretnih rokova kada bi države našeg regiona mogle da budu primljene u Uniju.

Vučić je, takođe, iskoristio priliku da javnost u Srbiji iznova uveri da dok je ruskog gasa „nema zime“, odnosno da se možemo osloniti na „slovensko bratstvo“ u svetlu suočavanja sa energetskom krizom, za koju se tvrdi da će biti bez presedana. Nije, stoga, izbegao da još jednom pomene svoje bliske veze sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, o kojem je pričao sa primetnom dozom familijarizma, koja prija proruski orijentisanim biračima SNS-a – „znam čoveka“, rekao je Vučić govoreći o Putinu.

Pored zvaničnih izjava Vučića i Lavrova, uključujući ponovno „zavetovanje“ šefa ruske diplomatije da će Moskva nastaviti da podržava poziciju Srbije u Savetu bezbednosti UN kada je reč o KiM, predsednik Srbije pokazao je simboličnim gestovima koliko mu znači njegov dolazak. Tako je za Lavrova Vučić organizovao svečanu večeru, obavestivši o tome javnost putem svog Instagram naloga.

Na fotografijama koje su objavljene pored njih dvojice, vide se i Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, kao i Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine i lider SPS-a. Razgovarao je, doduše, Aleksandar Vučić, i sa nizom drugih državnika iz Pokreta nesvrstanih, ali znakovito je da je za svečanu večeru odabrao samo krug „najrusofilnijih“.

Svečanu večeru pre otvaranja konferencije organizovao je i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Pored predstavnika Nesvrstanih, bilo je prisutno maltene pola Vlade Srbije, ali je primetno da se među zvanicama nije našao ministar odbrane Nebojša Stefanović. Da li je Stefanović bio odsutan zbog drugih obaveza ili je namerno izostavljen sa spiska gostiju, ostaje da nagađamo. S druge strane, on je prisustvovao svečanom otvaranju konferencije, i sastao se sa pojedinim kolegama iz Nesvrstanih, poput ministra odbrambene industrije Azerbejdžana.

Kvantitativno govoreći, teško je „izvagati“ ko je održao više sastanaka sa predstavnicima Nesvrstanih – da li Vučić ili Selaković, ali je zajednička nit koja se provlači u saopštenjima o tim susretima nada da će biti produbljene veze Srbije i PNZ – u domenima ekonomije, odbrane, ali i, recimo, obrazovanja. Koliko će se u praksi takve želje i planovi ostvariti, ostaje da se vidi.

Na kraju, tačno je da među Nesvrstanima više nema prepoznatljivih državnika kakvi su bili „očevi-osnivači“, ili hvaljeni i osporavani lideri poput Fidela Kastra. Ipak, ovaj skup pokazao je i da je potrebna što šira saradnja na svetskoj sceni, naročito u svetlu nadolazeće energetske ili već postojeće kovid krize.