Neuropsihijatrica na čelu Ministarstva prosvete, posle masakra u OŠ Vladislav Ribnikar: Sve funkcije Slavice Đukić Dejanović

Promene u tom ministarstvu, paradoksalno, nastale usled pritiska javnosti zbog nasilja, preciznije masovnog ubistva dece u školi Vladislav Ribnikar, obeležiće dolazak na tu funkciju osobe koja je od samog osnivanja Socijalističke partije Srbije, početka ratova, pa sve do okončanja, bila čvrsto uz bračni par Milošević, koji se upravo najbrutalnijem nasiljem odnosio prema građanima ove države.

I nakon njegove smrti, ostala mu je verna i brižljivo i sa poštovanjem opisivala njegov lik i delo, uprkos ogronom broju otkrivenih ratnih zločina, zločina protiv sopstvenog naroda i najteže korupcije u novijoj istoriji Srbije, koja je uticala na to da većina građanki i građana bukvalno nema čime ni da se prehrani, da se greje, prinuđeni da većinu vremena provode bez struje, a na kraju i da skapavaju pod NATO bombama.

Relativizacija odgovornosti njenog partijskog lidera i saborca, u smislu toga da o tome da li je politika Slobodana Miloševića bila nasilnička i diktatorska tek istorija treba da donese sud, što je bio zapravo njen najstrožiji izraz, kada je o ovom diktatoru reč, učinili su je manje neprihvatljivom za one koji su petooktobarskom revolucijom srušili taj režim.

Odlikuje je politički narativ karakterističan za socijaliste i radikale. Odbrana politika dvojca Milošević-Šešelj, odnosno tvrdnje da je stvar „subjektivnog doživljaja“ formiranje suda o dokazanim zločinima i najtežem lopovluku zabeleženom u odnosu na sopstveni narod na evropskom tlu.

Kada je reč o takozvanom formalnom obrazovanju, ono ne manjka, kao što je slučaj sa gotovo svim visoko pozicioniranim pripadnicima režima devedesetih godina, nekih i osuđenih ratnih zločinaca pred Međunarodnim sudom pravde. I ona je doktorka nauka. Neuropsihijatrica, u čemu će možda mnogi videti razloge za opravdanost njenog postavljenja u ovom trenutku na čelo Ministarstva prosvete.

Kako podseća portal Istinomer, rođena je 1951. u Rači Kragujevačkoj.

Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je 1983. i doktorirala 1986. godine. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu radi od 1982. godine, gde je bila asistent, zatim docent, od 1992. godine vanredna, a od 1996. redovna profesorka.

Direktorka Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu bila je od 1995. do 2001. godine, kada je razrešena rukovodeće funkcije, ali je ostala da radi u kragujevačkom KBC-u kao doktorka nauka na Psihijatrijskoj klinici.

Bila je direktorka Klinike za psihijatriju u Kragujevcu i prodekan Medicinskog fakulteta u tom gradu, potpredsednica Udruženja psihijatara Srbije, članica Predsedništva Udruženja za sudsku psihijatriju Srbije.

Članica Socijalističke partije Srbije postala je 12. septembra 1990. godine. Za potpredsednicu partije izabrana je prvi put 1996. godine i na toj funkciji je ostala do aprila 1997. godine. Na tu funkciju ponovo je izabrana 12. maja 2002. godine i reizabrana 4. decembra 2006. godine.

U dva mandata je bila narodna poslanica u Skupštini Srbije i u dva mandata savezna poslanica.

U Prelaznoj Vladi Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. bila je ministarka za brigu o porodici. Po formiranju Skupštine Srbije 2008. godine izbrana je za predsednicu tog tela. Nakon što je jula 2012. formiran kabinet Ivice Dačića Slavica Đukić Dejanović je imenovana za ministarku zdravlja. Na toj funkciji bila je do izbora 2014, na kojima je izbrana za poslanicu u Skupštini Srbije. U avgustu 2014. godine imenovana je za direktorku klinike „Dr Laza Lazarević“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

U avgustu 2016. izabrana je za ministarku bez portfelja, zadužena za populacionu politiku, prevenciju nasilja i zaštitu ugroženih i osetljivih grupa. Na toj funkciji bila je do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2020. godine.

Krajem 2020. postala je specijalna savetnica predsednice Vlade Srbije za Agendu 2030.