Neuspeh lobiranja SNS da Evropa izbriše afere

Za navedene amandmane glasalo je 407 evroparlamentaraca, a protiv je bilo 198. U vreme zaključenja ovog izdanja našeg lista očekivalo se da evroposlanici izglasaju i navedeni dokument u celosti, takozvanu rezoluciju, ali je „glasanje po delovima“ (split votes) o pojedinim amandmanima, koje je inicirala Evropska narodna partija, pokazalo da nije „prošlo“ lobiranje srpskih vlasti da „sporni“ segmenti budu izbačeni iz dokumenta.

Pojedine briselske diplomate su juče u kasnim poslepodnevnim satima nezvanično tvrdile i da će „gotovo sigurno“ u krajnji dokument biti uvršteni i amandmani kojima se najoštrije osuđuju „napadi provladinih tabloida na novinare istraživačkog portala KRIK“.

Kako nezvanično saznajemo, srpske vlasti, ali i diplomatska misija pri EU, „danima su ubeđivale evroposlanike iz redova različitih grupa u EP“ da navodi o Jovanjici i Telekomu Srbije „nisu nikakve afere“, ali su na kraju uspeli da utiču na samo deo poslanika, pre svega iz Evropske narodne partije, da glasaju protiv takvih amandmana, koji su ranije dobili „zeleno svetlo“ Spoljnopolitičkog odbora EP. Srpska napredna stranka je, podsetimo, pridružena članica EPP, pa briselske diplomate nisu bile začuđene što pojedini poslanici te grupe u Evropskom parlamentu nisu podržali segmente kojima se zvanični Beograd poziva da efikasne pokaže rezultate u istragama afera.

Među ostalim delovima predloženog Bilčikovog dokumenta nalaze se, između ostalog, pozivi da što pre započne druga faza međustranačkog dijaloga sa Narodnom skupštinom Srbije o unapređenju izbornih uslova, uz posredovanje evroposlanika.

Takođe, ocenjuje se da je aktuelni saziv parlamenta obeležen ubedljivom većinom koju ima vladajuća koalicija, i praktično je bez opozicije, što je „situacija koja ne pogoduje postizanju političkog pluralizma u državi“.

Istovremeno, izraženo je žaljenje što Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i RTS „od okončanja prve faze međustranačkog dijaloga nisu uspeli da se svojim radom pokažu kredibilnim u očima javnosti i opozicije“, uz osudu „orkestriranih napada od strane prorežimskih tabloida na račun istraživačkih novinara i pripadnika civilnog društva“.

Komentarišući ishod jučerašnjeg „glasanja po delovima“, kao i samu činjenicu da se glasalo na takav način, Natan Albahari, član Predsedništva i međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana, kaže za Danas: „To je očigledno rezultat intenzivne kampanje SNS prema svom partneru u Evropskom parlamentu, kao i nekih državnih institucija. Oni izgleda nisu očekivali da će većina poslanika EP prihvatiti amandmane koji predstavljalju realnu sliku Srbije i vladavine SNS, a pogotovo im smeta što se spominju slučajevi oko Krušika i Jovanjice.“

– Jasno je da podizanje optužnice za Jovanjicu 2 služi da se Evropskom parlamentu pokaže da institucije rade svoj posao i da bi to trebalo izbaciti iz rezolucije. Čak i da se to desi, taj slučaj neće biti zaboravljen, pa ako ne dođe do nekog epiloga, u narednom izveštaju će se opet pojaviti. Ali izglasavanje tih amandmana u celosti pokazuje da pritisak SNS nije urodio plodom i da će sada u zvaničnom izveštaju o Srbiji stajati sve najveće afere režima u prethodnom periodu, od čijeg rešavanja će zavisiti dalji put ka EU. SNS više ne može da sakrije da oni zapravo nisu za Evropsku uniju, da predstavljaju antievropske vrednosti i učestvuju u koruptivnim i kriminalnim aktivnostima zbog kojih bi u normalnoj zemlji već pala vlada i glavni akteri završili u zatvoru. Posle izbacivanje najbližeg partnera SNS, Orbanovog Fidesa iz Evropske narodne partije, pitanje je samo vremena pre nego što i sve što SNS radi dođe pod lupu, a onda se može očekivati da i sa njima prekinu odnose. Prema mom mišljenju, to je trebalo da se desi još mnogo ranije i očekujem žestoku raspravu unutar Evropske narodne partije o budućem odnosu sa naprednjacima, smatra naš sagovornik.

Albahari konstatuje da je „na kraju dana, ovo velika sramota i udarac na Aleksandra Vučića, koji je uložio ogroman trud da prikaže sebe i svoju partiju kao proevropljanine“.

„Ta predstava sada ima sve manje zainteresovanih gledalaca, a sve je više pitanja o ozbiljnim problemima u Srbiji“, zaključuje naš sagovornik.

Što se segmenata u vezi sa spoljnopolitičkim kursom Srbije tiče, evroposlanici primećuju da Srbija u toj oblasti „i dalje u velikoj meri zavisi od saradnje sa Rusijom i Kinom“. Stoga, upućuje se poziv srpskih vlastima da se više usklađuju sa deklaracijama EU iz domena spoljne politike i beIbednosti.

EP je, takođe, izrazio zabrinutost zbog visokih nivoa zagađenja vazduha u Srbiji. U tom kontekstu, apelovao je na vlasti da bez odlaganja sprovedu odgovarajuće ekološke mere, „naročito u velikim gradovima i industrijskim zonama, poput Smedereva, Bora i Kolubare“.

Vladimir Bilčik je rekao u jučerašnjoj raspravi da je usvajanje predloga rezolucije bilo mukotrpno, istakavši da ne treba posvećivati pažnju pojedinostima, elementima sukobljavanja, već ciljati na promene sistema, u prvom redu snaženja vladavine prava i demokratije, kao što je izborni zakon, čemu treba da doprinese međuparlamentarni dijalog.

Bilčik je istovremeno posebno upozorio da su „apsolutno neprihvatljivi napadi na novinare i nevladine organizacije“, napomenuo je da u raspravi od poslanika EU očekuje da „oni koji posebno kritikuju situaciju s novinarima u Srbiji“ kritikuju i napade na novinare u samoj EU, na Malti ili u Slovačkoj, gde su ubijeni novinari koji su istraživali korupciju, javila je agencija Beta.

Fajon: Ima još mnogo toga da se uradi

Kako je prenela agencija FoNet, poslanica EP Tanja Fajon poručila je u pisanoj izjavi da je „prateći pažljivo političku situaciju u Srbiji kao predsedavajuća delegacije EU-Srbija i jedna od predstavnika u međustranačkom dijalogu između vlade Srbije i opozicije, učinjen napredak u jačanju regionalne saradnje, ali da ima još mnogo toga da se uradi, posebno u borbi protiv korupcije i obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja“. Fajon je istakla da međupartijski dijalog treba zaključiti mnogo pre najavljenih izbora, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za primenu neophodnog zakonskog okvira i poboljšanje izbornih uslova. „U interesu je EU da Srbija uskoro postane njena članica, ali postoji potreba za jačim reciprocitetom. Veoma je važno da vlasti u Srbiji ostanu posvećene vrednostima EU i da ne doprinose širenju retorike protiv EU u Srbiji“, naglasila je ona.

Varhelji: Osnažiti reforme

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji juče je u Evropskom parlamentu rekao da Srbija treba da ubrza i osnaži reforme za članstvo u EU i naglasio da se ceo postupak ka uključivanju u EU može ubrzati samo ako se prvenstveno sprovedu ključne promene utvrđene u novoj metodologiji proširenja, vezane za uvreženje vladavine prava i temeljnih sloboda, prenosi agencija Beta. On je naglasio da je nova metodologija proširenja kojom se prvenstvo daje vladavini zakona i osnovnih sloboda ključni element za stabilnost celog Zapadnog Balkana.