(Ne)vidljive pukotine u odnosima Srbije i Rusije

„Srbija je zahvalna Moskvi jer Kremlj ne priznaje nezavisnost Kosova. To je veza, koja koristi i jednoj i drugoj strani i uz pomoć koje zajednički izazivaju Evropsku uniju“, ocenjuje Velt.

„Poseta se dogodila u važnom trenutku, kada je Makedonija izglasala promenu imena. Time se toj zemlji otvara put u NATO, što je Rusija pokušala da spreči. S druge strane, Aleksandar Vučić je na unutrašnjem planu pod pritiskom i poseta Vladimira Putina mogla bi da stabilizuje njegovu poziciju.“

„Rusija je u krvavim ratovima na Balkanu devedesetih godina doduše osudila nasilje, ali se stavila na stranu Srba. Kremlj se 1999. izjasnio protiv NATO bombardovanja Srbije. To su neki od razloga zbog kojih je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u čast gospodara Kremlja organizovao muzičko veče uz ’Kaljinku’ i ’Podmoskovske večeri’. Ali predsednik Srbije Vučić bolje od ministra Dačića zna kako da se dodvori Putinu. Vučić, koji je pre 20 godina bio ministar informisanja, predstavlja se danas kao neko ko se osvestio od nacionalizma. On se istovremeno trudi da i s predsednikom Rusije – koga naziva dragim prijateljem – ima dobre odnose.“

Prijem Putina, u stvari je apel Zapadu

List Špigel u internet izdanju i pod naslovom „Sviraj to ponovo Vladimire“, konstatuje međutim da odnos dveju zemalja i nije više tako dobar.

„Predsednici Srbije i Rusije gaje veoma bliske odnose. Prilično bliske, ako je verovati Vučiću koji kaže da je Putina sreo 14-15 puta. Jednom ga je kasno, sam, posetio kod kuće i poklonio mu ikonu. Putin ga je poljubio i svirao mu na klaviru. A onda su zajedno gledali hokej na ledu. ’Otvoreno razgovaramo o svemu’, kaže Vučić.“

„Za Srbiju je Rusija, kako Vučić stalno naglašava, jedan od najvažnijih strateških partnera. Ali šou sa ’prijateljstvom’ ne može da sakrije to da u odnosima Srbije i Rusije postoje duboke pukotine.“

Kao i to da je Vučićev prijem predsednika Rusije u stvari prkosni apel Zapadu da više podrži Srbiju u složenoj političkoj situaciji, kako za Špigel kaže Jelena Milić iz beogradskog Centra za evroatlanske studije.

„Pregovori o učlanjenju u EU teku od 2014, a i saradnja sa NATO se – što ljuti Rusiju – sve više intenzivira. Ali, kako se to u Srbiji uobičajeno kaže, bez perspektive ulaska u Severoatlanski pakt. Preduslov za to bi bilo priznanje Kosova i pravne reforme, a do toga je daleko.“

U tekstu se podseća na sukob Srbije i Kosova, ideju o „korekciji granica“, ali i na poruku koju je predsednicima Vučiću i Tačiju poslao Donald Tramp.

„’U takvoj situaciji, kao reakcija na američku inicijativu, sada se Putin pojavljuje kao igrač’, kaže politikolog Dušan Reljić iz berlinske Fondacija za nauku i politiku. ’Putin želi da pokaže da nema nijedne važne regije na svetu u kojoj on ne igra ulogu’, smatra Reljić. On ipak dodaje da Vučić od Putina finansijski ne može mnogo da očekuje. Srbija je, kaže Reljić, kao i čitav Balkan, ekonomski već integrisana u EU.“