„Ni Beograd ni Priština ne govore punu istinu“: Diplomatski izvori za Danas o članstvu Kosova u Savetu Evrope

Kako podsećaju, baš je takav slučaj bio pre dvadesetak godina sa prijemom tadašnje Srbije i Crne Gore.

Pritom, dodaju, reči predsednika Vučića da bi Srbija u maju mogla da uskrati glas u vezi sa odlukama koje se tiču Ukrajine, Gruzije i Moldavije, a u kojima se nalaze ruske trupe, diplomate vide kao autogol koji bi Srbija sama sebi dala.

– Više nego ikada postoji jednoglasnost u pogledu Rusije i onoga što radi susednim zemljama, pa bi razumevanje Srbije za to – pokazalo da je vlastima bitnija osveta nego saradnja, dijalog i budućnost. Situacija u vezi sa Kosovom nije ista kao situacija u Ukrajini, Gruziji ili Moldaviji – smatraju oni.

Prema rečima Gorana Miletića, direktora Civil right defendersa za Evropu, odavno se znalo da će prijem Kosova doći na dnevni red i otprilike je bilo jasno koji će biti rezultati glasanja.

Na pitanje koliko je saglasnost Srbije na Ohridski sporazum uticalo na evropske države u vezi sa glasanjem za prijem Kosova Savet Evrope, Miletić kaže da ne deluje da je isključivo Ohridski sporazum uticao.

– Međutim, glasanje do juče nije bilo na dnevnom redu jer je među diplomatama postojalo razumevanje za mnoge detalje – od situacije na terenu do stavova Srbije, Rusije i drugih zemalja. Rusija je izbačena iz Saveta Evrope zbog napada na Ukrajinu, a to i dovelo do toga da ogromna većina zemalja želi da se smanji broj nerešenih problema – smatra naš sagovornik.

Kako dodaje, puni prijem Kosova koji je još uvek daleko će dovesti do toga da se koji građanin Srbije ili Kosova može obratiti Evropskom sudu za ljudska prava i dobiti zaštitu bez obzira koje vlasti su mu prekršile ljudska prava.

– Moguće je čak da istu pritužbu ponese protiv Kosova i Srbije zajedno. Dakle, Ohridski sporazum jeste imao neki značaj kao nova realnost, ali se čine da su se države više vodile time šta će se na terenu dobiti prijemom Kosova.